Drage mame,
Želim da sa vama podelim svoju priču o dojenju.
Često se pronalazim u iskustvima drugih majki jer sam se mučila sa upalom dojki. Prve tri nedelje nakon porođaja pamtim kao najteže. Bila sam iscrpljena zbog teškog porođaja i veoma ranjiva, a u tim trenucima najviše mi je pomogao suprug, on je bio moja najveća podrška.
Svaki podoj bio je veoma bolan. Toliko me je bolelo da sam svaki put, dok je bebac sisao, jednom nogom udarala o krevet. Desna dojka mi je uvek stvarala problem tako da sam, svojom greškom, više forsirala levu. Vremenom je mleko u desnoj dojci počelo da nestaje.
S obzirom da je beba bila krupna i imala sve veću potrebu za sisanjem, svi su se oko mene pitali kako ću sa jednom dojkom othraniti bebu. Niko nije verovao u mene. Ali majčinski instinkt me je vodio. Znala sam da svom detetu moram pružiti najbolje, a to je dojenje (pogotovo što je moje dete u početku bilo sklono ekcemima, pa mu mlečnu formulu nisam smela da dajem zbog mogućnosti pojave alergije na kravlje mleko).
S ponosom mogu da kažem da moje dete sada ima čak i više kilograma nego što je potrebno za taj uzrast, iako sisa samo iz jedne dojke. Bila sam uporna, želela sam svima da dokažem da ja to mogu i da mi nije bitno što je jedna dojka veća od druge - ja sam sada majka kojoj je dete na prvom mestu i nema veće sreće od zadovoljnog i srećnog deteta. Kada mi se nasmeje, kao da mi kaže: "Hvala ti, mama". U tim trenucima shvatiš koliko je za sreću malo potrebno, a u mom slučaju to je njegov osmeh, osmeh zadovoljnog deteta.
Ponosna mama
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Nema komentara:
Objavi komentar