Priča nam dolazi iz daleke Australije i od moje drage i verne čitateljke Borkice :* Ako mislite da je tamo sve bajno i sjajno da su lekari nešto bolji od naših varate se !! Ni ona nema lepe uspomene sa porođaja , ali ima svoju ljubav , svog muža koji joj je celo vreme bio podrška . Ljubav pobeđuje sve . Jedan jako mlad par odlučio je da svoju sreću i bolji život potražio u dalekoj zemlji , gde je razlika u vremenu 7 sati od našeg de su tem. i do 48 stepeni gde je sve drugačije . To je velika hrabrost . Ovako započinje njihova priča
Sa sadašnjim mužem sam od 15 godina…. prva ljubav i jedina…ja 95 on 94 godiste razlika 7 meseci… prvo bili drugovi a onda jedno drugom ceo svet…razdvajali se od početka,oboje smo iz Leskovca,on je u Nišu završio srednju školu… Vidjali smo se vikendom ali ljubavi i poverenja je uvek bilo tako da nikad nismo imali problem…
Po završetku srednje škole (završili smo iste godine) on odlazi kod oca u Australiju u potrazi za boljim životom za nas… Posle 2 meseca sam otišla kod njega na 3 meseca na turističku vizu… Meseci kao iz bajke.. sve što je lepo brzo prodje pa je došlo vreme za nazad… Predali smo papire za vereničku vizu koju sam čekala godinu ipo dana…za tih godinu ipo smo proveli mesec dana zajedno kada je došao na odmor…
Nakon svega godinu ipo dana stigla je viza…sreći nema kraja..u roku od 10 dana je sve bilo spremno i pošla sam… put 20h avionom,sama putovala ali srce puno ljubavi i želje za njim… 2 ipo nedelje nakon dolaska smo se venčali… Decu smo od uvek hteli tako da smo odmah radili na tome… Ime za sina smo imali još od prvog dana veze…
TRUDNA SAMMMM
5 meseci nakon dolaska ugledali smo dve crtice..sreći nema kraja,želja ostvarena…medjutim ovde je sve drugačije…trudnoću vodi doktor opšte prakse… našla sam svog doktora,trudnoća potvrdjena… sve preglede koje sam imala bili su zasnivani na razgovoru i na proveravanju preko krvne slike… bez ginekološkom,bez ginekološkog pregleda,bez ijednog leka za grčeve kojih ima i suviše u početku…
Prvi ultrazvuk u 7 ipo nedelja,drugi u 12 toj,treći u 20 toj… to je to nema više ultrazvuka nijednog ginekološkog pregleda nije bilo…od 5 meseca trudnoće jednom mesečno sam išla u bolnicu u kojoj sam trebala da se porodim…tamo provera težine,prilika,samo slušaju bebu minut i to je to… Pred kraj 6 meseca sam dobila bolove,otišla u bolnicu kamen u bubregu…tada sam imala prvi ginekološki pregled i ultrazvuk bubrega pa su mi onako usputno na minut pokazali bebu.. na ultrazvuk .U 5 mesecu sam saznala da je dečak..
Trudnoća je odmicala,odlazila sam na razgovor jednom mesečno…od 7 meseca je beba u breech položaju…na osnovu dimenizija stomaka mere veličinu bebe.. I odredjuju položaj…jedino što su rekli beba je velika i srećna…sve je u redu…i sve to samo na osnovu dodira stomaka
9 MESEC TRUDNOĆE- IŠČEKIVANJE
Došao je 9 mesec…već prvih dana dobila sam bolove (kontrakcije)…bolovi su bili više nego jaki,išla sam u bolnicu na nekoliko dana…. jedino što su mi pomogli jeste što su mi dali lekove…mada da bi odložili porodjaj davali su mi lekove za spavkanje koji su uspavljivali bebu…Nedelju dana pre termina na pregledu (razgovoru)ponudili su mi ginekološki pregled..Pristala sam,rekla mi je sestra da nisam otvorena i neće jos beba…
Dolazim kući nakon pola sata bolovi i krvarenje…odmah sam sa suprugom otišla nazad u bolnicu…
Tamo sam imala jos 3 ginekološka pregleda za 2 sata,na ctg pokazuje kontrakcije do 96…medjutim oni meni kažu da je rano da se porodim nedelju dana pre termina????!!! Kažu ok je da se porodiš u 6,7,8 a kad udjes u 9 mesec čeka se do termina… dali mi lekove,ostavili me u bolnicu. Rekli da što više šetam..medjutim kad su videli da šetam dali mi lekove za spavanje…pošto to veče nisam imala bolove od lekova sledeće jutra su me pustili kući…U bolnicu sam išla na 2,3 dana ceo deveti mesec i uvek ista priča..naravno posle sam odbijala lekove za spavanje jer je od njih beba nije mrdala kako treba… dva dana nakon termina sam PRVI PUT RAZGOVARALA sa DOKTOROM (to tad su sve sestre bile)
Zakazao mi je indukciju za 3 dana tačno 5 dana nakon termina… i još mi je rekao da dolazim suviše često ali da oni to shvataju jer mi je to prva beba pa sam uplašena…rekla sam da dolazim zbog kontrakcija a on mi je na to rekao da su to rane kontrakcije i kao svaka ti čast kako si izdržala tolike bolove…ctg je pokazivao 100 veče pre toga kad sam bila u bolnicu…
STIŽE ME NERVOZA – VREME JE A JOŠ NIŠTA
4 dana nakon termina ujutru me probude bolovi ali su bili ok do popodne…već oko 5-6 je postalo sve gore dok već oko 8 nisam mogla da hodam…pošla sam u bolnicu,u kolicima su me vozili,stavili na ctg bolovi preko 100 pregledali ginekološki rekli da nisam otvorena i da će mi zato dati morfijum pa DA IDEM KUĆI. Medjutim morfijum nije ništa delovao na mene bolovi isti samo mi se dremalo od morfijuma izmedju kontrakcija…ipak su me ostavili u bolnicu…dali su mi gas i nadali se da ću sacekati do sutra (kad sam imala zakazano)…
Ja u užasnim bolovima,najveća sreća mi je bila što je suprug bio SVAKI PUT CELO VREME sa mnom…smestili su me u sobu gde sam trebala da spavam od morfijuma…medjutim oko 23:15 sam osetila sve jače bolove u 23:30 mi je puko vodjenjak…kad ih je suprug pozvao oni su ostali zatečeni…Od 00:00 je počeo porodjaj….OBEĆANI EPIDURAL KOJI JE OVDE OBAVEZAN NISAM DOBILA A RAZLOG JE PO NJIHOVIH REČIMA TO ŠTO SU ZAKASNILI DA MI GA DAJU JER NISU MISLILI DA ĆU DA SE PORODIM TAD.
Na porodjaju 2 sestre i jedna babica samo posmatranje,zahtevaju da guram a one stoje i gledaju. Kažu moram sve sama. Ne mogu nikako da mi pomogne,samo posmatraju. Suprug sa mnom oboje im trazimo bar nešto za bolove,bilo kakvu pomoć one kažu da moram sama da izguram bebu. Nakon sat i 30 minuta mog guranja a njihovog gledanja počinju da obraćaju pažnju na bebine otkucaje koji su išli do 200 jer je zaglavio u porodjajnom kanalu…
Tražili smo doktora pitali ga da li može carski jer sam ostala bez snage još sam bila opijena morfijumom da bi on reko da ne može i da mora prirodno s obzirom da sam mlada (inače carski veoma retko rade,skoro sve žene moraju probati prirodno pa onda hitan carski)…Nakon sat ipo vremena su mi ponudili da izvade bebu vakumom…da bi vakum pomogao morali su da mi rade epiziotomiju…imala sam oko 20 konca .
MOJ PRINC JE STIGAO KONAČNO
Beban rodjen u 01:53 ali na rodjenju je slabo plakao (bio je opijen morfijumom) pa je narednih sat vremena bio na kiseoniku. Rodjen je sa 3570g i 51 cm…tada je već sve prošlo i kada smo ga ugledali znali smo da je ono za šta se vredi boriti…sav bol je prošao i zaboravila sam sve jer je on vredan toga.
3.1 su nas pustili kući… I ako je bilo teško svih meseci,ipak je druga država u pitanju,ne postoji pomoć ni veze sve je to iza nas,bitno je da je sve dobro prošlo a sada uzižam sa svojim sinom i suprugom… Zajedno uživamo jer znamo da je dete nešto najvrednije što imamo..
Hvala mom suprugu na neizmernoj podršci jer bez njega ne znam kako bih sve to podnela a Bogu hvala što imam ovakvu porodicu zbog koje vredi da se borim
Zaboravila sam da napišem još da je suprug presekao pupčanu vrpcu i da se 40 minuta svadjao sa njima na porodjaju (i ako je ovde to zakonom zabranjeno idu do kazne zatvora)
Mi se volimo , mi se volimo od ljubavi naše ničeg nema slađe 🙂
PORUKA ZA BUDUĆE MAME
Drage moje nadam se da nećete imati iskustvo kao ja ali u svakom slučaju budite jake sve je to zbog naših andjela koji su vredni toga.. Svaka od nas ima svoju priču i svaka je vredna pomena. I ako imate mogućnosti neka tate budu sa vama u tom najbitnijem trenutku jer njihovo prisustvo tada znači najviše.
To bi bilo to 🙂 Hvala mojoj dragoj čitateljki na priči . Želim im divan i srećan život , da maleni ima divno i bezbrižno detinjstvo i mogli bi me pozvati jednom u posetu 😉 da se ne smrzavam na ovaj minus a oni tamo 40 🙂 nije fer 🙂 Ljubim te draga puno i hvala još jednom na ovoj priči .
autor priče . mama Borkica
E PA OVAKO AKO STE PROČITALE OVU PRIČU . UREDNICA IMA NEŠTO DA VAM SAOPŠTI .
Danas je tri godine kako smo osnovali ovaj sajt , tri godine kako sam uradila prvi tekst a sada ih je 3500 hiljde 🙂
Jako sam ponosna sve ovo postignuti i to sama sa dvoje dece , porodicom u zajednici , za mene je to veliki uspeh . Hvala vam svima na ogromnoj podršci . Voli vas vaša Sonja :*
Dole u komentaru na sajtu ostavite mi neku poruku . Koliko vam je sajt pomogao , koliko su tekstovi bili korisni šta god . Dve mame ću lično ja nagraditi jednim skromnim poklončićem ali od srca :*
Nema komentara:
Objavi komentar