Bez obzira na pravi razlog bebinog buđenja tokom noći, imamo rešenje – koje ne uključuje pevanje uspavanki, flašicu, razne egzibicije niti asistenciju dadilje!
1. Preterana stimulacija.
Način na koji beba zaspi u velikoj meri određuje i koliko će spavati bez prekida, pokazuju mnoge studije. Na primer, ako bebu uspavljujete tako što je hranite ili ljuljajte u naručju, ona će očekivati to svaki put kada je vreme za spavanje.
Rešenje za san: Položite bebu u krevetić u vreme za spavanje, dok je još budna, i nemojte joj dozvoliti da zaspi dok je hranite. Idealno bi bilo da napustite sobu pre nego što zaspi. Takođe, sačekajte pet minuta pre nego što odete, da je proverite. Ako ne postoji nijedan objektivan razlog da bude budna, sačekajte da vidite da li će se sama uspavati.
2. Nepostojanje utvrđenog rituala odlaska na spavanje
Uspostavljanje jasnog i predvidivog rituala odlaska na spavanje poboljšava kvalitet i kvantitet sna kod beba. Kada beba nauči šta može da očekuje u vreme za spavanje, spremnija je da se opusti. Osim toga, ovaj ritual kreira atmosferu sigurnosti, što nesumnjivo utiče na mirniji san.
Rešenje za san: Okupajte bebu neposredno pre spavanja, a potom joj čitajte tihim glasom i ugasite svetla pola sata nakon kupanja. Eksperti savetuju da se samo jedan roditelj uključi u ritual, jer su oba roditelja na istom zadatku često preterana stimulacija za bebu.
3. Dečja soba izgleda poput igraonice/diskoteke!
Previše živopisno okruženje u prostoriji za san – mnogo boja na zidovima, svetlucave aplikacije na plafonu, muzičke igračke – mogu delovati prenadražajno na bebu. Zapravo, to je isto kao da pokušavate da zaspite u noćnom klubu!
Rešenje za san: Mnoga deca vole različite oblike audio-video stimulacije, ali ako primetite da beba ne reaguje dobro na to, onda je nemojte izlagati takvoj dinamici pre spavanja. Uspavajte je u zamračenoj sobi (ako je osetljiva na prirodnu svetlost, spustite roletne) i uključite aparat koji proizvodi belu buku, jer ona maskira zvuke iz okruženja.
4. Beba traži da spava u vašem krevetu
Mnogi roditelji redovno dele postelju sa svojim bebama, bar deo noći. Ova navika često započinje tako što mališan dolazi u vaš krevet pred buđenje, radi malo maženja, a onda odspava s vama sat-dva. No, budući da deca brzo i lako stiču navike, mnoga će se učestalo buditi u vreme kada ”treba” da pređu u mamin i tatin krevet.
Rešenje za san: Postarajte se da svake noći dete zaspi u svom krevetiću i da pritom bude svesno da vi niste s njim.
5. Beba predugo spava tokom dana
Previše dugi intervali dnevnog sna mogu narušiti večernji ritual uspavljivanja te poremetiti dinamiku noćnog sna i uzrokovati rano jutarnje buđenje.
Rešenje za san: Odredite koliko je sna potrebno detetu. U uzrastu od oko 16 meseci većini mališana dovoljan je dnevni odmor od dva sata u kontinuitetu, koji se skraćuje na jedan sat kod dece između godinu i tri godine života.
6. Dete je pod stresom
Brojna istraživanja pokazuju da anksioznost može biti razlog čestih buđenja tokom noći. Ona može biti uslovljena razvojem (s dve godine deca počinju da se plaše mraka) ili situacijom. Stresan odlazak na spavanje, dolazak nove bebe u porodicu, mamin povratak na posao ili neke porodične razmirice mogu povećati nivo stresa kod deteta.
Rešenje za san: Pridržavajte se utvrđenog vremena i radnje u okviru rituala odlaska na spavanje, tako da mališan uvek zna šta može očekivati. Takođe, pokušajte da razumete njegove strahove. Plaši se čudovišta iz ormara? ”Oterajte” ih imaginarnim sprejom!
7. Dete je previše umorno
Nivo hormona stresa (kortizol) opada tokom noći, ali on ponovo raste ako dete ne ostvari onoliko sna koliko mu je potrebno. Posledica? Uveče će se mučiti da zaspi.
Rešenje za san: Nemojte skraćivati dnevni san u nadi da ćete produžiti noćni. Preumorni dvogodišnjak mnogo će teže zaspati i češće će se buditi. Kada su u pitanju manje bebe, sve je stvar trajminga. Njima je potrebno da provedu oko 80 minuta u budnom stanju da bi ponovo utonule u san.
Autor: Life Content
Nema komentara:
Objavi komentar