Dojenje je najprirodniji način hranjenja bebe: ono učvršćuje emocionalnu vezu sa majkom, štiti od infekcija, ekonomično je i uvek dostupno. Ipak, neke predrasude mogu negativno da utiču na ženu i obeshrabre je kod prvih teškoća sa dojenjem.
1. Dojke se dojenjem oštećuju
Tačno i netačno
Nema razloga za strah da će dojenje naškoditi estetici grudi. Važno je, međutim, izbeći preterano gojenje za vreme trudnoće. Jer, povećanje volumena tela dovodi do još većeg povećanja volumena dojki, izazvanog preteranim nagomilavanjem masnog tkiva. Ta činjenica, povezana sa povećanjem grudi izazvanim nadolaskom mleka, može kod nekih žena da izazove pucanje kože, koja ne može da se dovoljno rastegne. Dojka se, naime, sastoji od žlezdanog, vezivnog i masnog tkiva, a njena veličina, oblik i čvrstina zavise uglavnom od srazmere masnog i vezivnog tkiva. Sa prestankom dojenja (mada i ranije), smanjuje se količina masnog tkiva. Što je njegova količina bila veća, to grudi postaju mekanije i „obešenije“. Kod žena koje se nisu znatnije ugojile, i koje genetski imaju više vezivnog tkiva, dojke će da ostanu gotovo nepromenjene, bez obzira koliko dugo doje.
Savet +
Na građu dojke ne možete da utičete, ali je važno da nastojite da ne dobijete previše kilograma u trudnoći. Pored toga, pomoći će vam kreme koje povećavaju elastičnost kože, kako ne bi nastale strije.
2. Beba može da se zasiti za nekoliko minuta
Tačno
Ako je beba pravilno i dobro prihvatila dojku, njena sposobnost sisanja je takva da za dva-tri minuta popije dobar deo količine mleka koja joj je potrebna. Ipak, ne postoji čvrsto pravilo, jer sve bebe ne sisaju podjednako brzo. Nekoj odojčadi je potrebno duže vreme za obroke (njihov rast obično nije konstantan, nego postoje periodi „stagnacije“ i napretka). To ne znači da mama ne stvara dovoljno mleka, ili da ono nije odgovarajućeg kvaliteta. Jednostavno, apetit bebe varira. Tako postoje periodi kada se glad dojene bebe menja: ona traži da češće i više jede, što ponekad uznemiri roditelje, jer pomisle da nešto nije u redu. To se obično dešava između treće i četvrte nedelje života, kao i sa dva do dva i po meseca. Međutim, ta pojava se tumači naglim rastom bebe, zbog čega se povećava i njena potreba za mlekom.
Savet +
Ako beba sisa par minuta pa se umori i zaspi, to nije razlog da je budite i prisiljavate da nastavi sa sisanjem, jer je očigledno sita. Pomno praćenje kako raste - ostaje najbolja potvrda da je sve u redu sa bebom, što umiruje roditeljske sumnje. U periodu kada vaše čedo traži da više jede, samo ga češće stavljajte na grudi (onako kako to ono zahteva). Najkasnije u roku od 48 sati, vaše dojke će proizvoditi više mleka, pa će sve opet da bude kao ranije (što se tiče ritma hranjenja).
3. Između dva podoja mora da prođe dva sata
Netačno
Ovo "pravilo" je izvedeno od dve neutemeljene pretpostavke: 1) da je bebi potrebno toliko vremena da probavi mleko, i 2) da je toliko vremena potrebno da se obnovi mleko u dojkama. Činjenica je, međutim, da se majčino mleko probavlja praktično trenutno, a njegovo stvaranje je konstantno. Zapravo, ovo pravilo je tačno kada se radi o formuli (veštačkom mleku), koje se sporije vari - tada se obično uzima u obzir razmak od tri sata između podoja.
Savet +
Mama bi trebalo da doji bebu na zahtev, dakle - svaki put kada je beba gladna.
4. Bebu ne treba buditi za obrok
Tačno
Ako beba jede dobro, ako raste i razvija se po predviđenom obrascu za uzrast (mada je to individualno, svaka beba se razvija nekim svojim ritmom) i mokri pet do šest puta na dan (što znači da unosi tečnosti koliko treba i da je dobro hidrirana) - nema razloga za brigu! U stvari, treba prepoznati prve znakove gladi kod bebe pre nego što počne da plače. Ona glad pokazuje na sledeći način: budi se, okreće glavicu kao da nešto traži, pokreti ručicama i nožicama su sve brži, privlači ruke ustima, „mljacka“ jezikom i sve glasnije se oglašava. Ako na to ne reagujete, naredna faza je plač.
Savet +
U prvim danima, razmaci od obroka do obroka su kratki, nekad manji od dva sata. Ali, kako mleko nadolazi, tako beba formira svoj novi ritam, pa je ne treba buditi za obrok. Izuzetak su bebe koje su prevremeno rođene, koje su i veće spavalice, kao i bebe manje porođajne težine, koje moraju što pre da nadoknade težinu. Takve bebe treba buditi na svaka tri sata da jedu.
5. Ne smete da od sebe napravite dudu varalicu za bebu
Tačno i netačno
Beba ne sisa samo da bi se nahranila, nego nekad ima potrebu da duže ostane uz vas. Tada drži u ustima bradavicu kao dudu varalicu - ili da se uteši, ili da se igra. Mama koja već dobro poznaje svoju bebu, znaće šta joj je potrebno.
Savet +
Ako mama ima vremena i može da priušti bebi još koji trenutak maženja - neka to učini, ali to ne treba da shvati kao obavezu.
6. Ako je majka umorna ili jede malo, mleko joj nije dobro
Netačno
Ovakav stav nema nikakvog smisla. Mnoga istraživanja su pokazala da čak i žene pod stresom, ili na samoj granici uhranjenosti - mogu uspešno da doje svoju bebu. Istina je, ipak, da pod nekim uslovima, kao što je fizički napor, može da dođe do pada sadržaja gvožđa i vitamina u mleku, posebno ako ih je žena pred kraj trudnoće malo unosila.
Savet +
Mlada mama ne bi trebalo da preterano brine za kvalitet svog mleka. Ako beba ne dobija dovoljno na težini, pre će biti da je u pitanju posledica nepravilnog dojenja ili nekog zdravstvenog problema - ali, to će da utvrdi pedijatar!
7. Dojenjem se stvara isključiva povezanost majke i deteta
Netačno
Mama je prva osoba sa kojom beba stvara emocionalnu vezu. To, ipak, ne znači da beba svoje emocije vezuje samo za nju. Dojenje bebi pruža sigurnost, a time joj pomaže i da ostvaruje kontakt sa spoljnim svetom - spontano, i sa poverenjem. I drugi članovi porodice su veoma važni za normalan psihički i motorni razvoj bebe - svaki na svoj način, i ne nužno u vreme obroka. Osim hrane, tu su maženje, igre, uspavanke, kupanje... Beba za sve ima dovoljno emocija.
Savet +
Dojenje je intiman trenutak za majku i bebu, i ne sme da se ometa. Ostali članovi porodice mogu da se brinu za bebu i stvaraju emocionalno toplu sredinu u drugim prilikama tokom dana.
8. Dojenje smanjuje opasnost od gojaznosti
Tačno
Prema mnogim istraživanjima, činjenica da beba sama određuje kada će i koliko da jede, znači da dojenje doprinosi stvaranju sposobnosti samokontrole - kada je jednom stečena, ostaje i u budućnosti.
Savet +
Potrebno je poštovati bebin ritam i hraniti je kada ona to traži, bez prisiljavanja da jede samo zato što mi imamo utisak da nije dovoljno jela. Ovo pravilo je posebno važno u periodu odvikavanja od sisanja, jer preterano nutkanje raznih mlečnih proizvoda može da dovede do prevelikog unosa hrane, a time i do gojaznosti deteta.
9. Sa dojenjem bi trebalo prestati ako se pojave ragade (ranice na bradavicama), ili u slučaju zastoja mleka
Netačno
Ako se zbog zastoja mleka ili ragada prekine dojenje, situacija može samo da se dodatno iskomplikuje, jer se dojka neće isprazniti. Ne treba prekidati dojenje, već rešiti problem - uz pomoć pedijatra ili patronažne sestre, ili neke mame sa iskustvom. Osnovno je da kod zastoja mleka dojku treba izmasirati i izmlazati (u tom slučaju može da pomogne topla kupka ili tuširanje toplom vodom, kao i tople obloge). Ukoliko je došlo do oštećenja bradavica (ragade), treba promeniti položaj bebe na grudima - staviti je prvo na stranu sa zdravom ili manje oštećenom bradavicom, a nakon desetak minuta je premestiti na „bolesnu“ stranu.
Savet +
Ako je početak dojenja jako bolan, pomaže da se bradavica kratko „anestezira“ - nežnim trljanjem kockicom leda. Oštećenu bradavicu nakon hranjenja treba premazati sa par kapi izmlaženog mleka i ostaviti da se osuši na vazduhu, čime se stvara zaštitni film, kako ne bi došlo do infekcije.
Nema komentara:
Objavi komentar