Deset dana sam prenela devojčicu. Odlazim u porodilište, urade mi ultrazvuk, kažu beba je karlično okrenuta i da će mi ujutru biti urađen carski rez. Vratim se u sobu, šalim se i smejem sa cimerkama iz sobe, ne sanjajući da će mi se sledeće jutro pretvoriti u pravu dramu.
Drugi doktor me sretne u hodniku da šetam i kaže mi da uradimo ultrazvučni pregled pred carski. Ja spokojno legnem, sva uzbuđena a onda on počinje: beba ima krive kosti, krivu vilicu, nema želudac, tumor visi kao brada, kilogram mozga na strani gde ne treba. U tom momentu svet mi se ruši, hvatam se za glavu i počinjem da plačem i govorim mu da ako još nešto fali detetu piše na papir, da mi ne govori. Kaže hitan carski u Višegradskoj.
Kao luda sam bila na putu do bolnice, da bi mi i tamo doktorka na prijemu rekla da će moja beba umreti po rođenju. Četiri dana tamo su mi bila kao u paklu, dok nije konzilijum odlučio da me porode. Rekli su mi da je beba odmah prebačena u Tiršovu kliniku.
Beba naravno ima sve organe i nije kriva, hvala Bogu. Ima problem sa štitnom žlezdom, koji sada uspešno rešavamo. Moja beba je sada dobro, ima sedam meseci. Napravili su monstruma od nje, a ona je slatka devojčica Una.
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Nema komentara:
Objavi komentar