Postoji uvreženo mišljenje da je potrebno pustiti bebu da se isplače jer će tako sama naučiti da se smiri ili uspava. Međutim, evo šta o tome misle psiholozi i psihoterapeuti…
“Nikada neće naučiti sama da se smiri ako radiš sve što traži!”
“Pusti je da se isplače, drugačije neće naučiti da se sama smiri”
Ove savete je od dobronamernih prijatelja, ali i stranaca, čula gotovo svaka mlada mama.
Roditeljstvo je veoma zahtevno, ali svakako neće biti lakše ukoliko na silu učimo bebu, od svega nekoliko meseci, da bude samostalna, a nažalost to je u našem okruženju nametnuta norma, misli psiholog Sara Okvel Smit.
Ova psihološkinja ne slaže se sa ovakvim stavovima, a njeni razlozi su sledeći:
Bebe nisu manipulatori
Bebe plaču sa razlogom, i prestaju da plaču baš onda kada ih uzmemo, takođe, sa razlogom. A razlog je biološki, dakle, vaša beba ne želi da vas prevari.
U poređenju sa odraslima, bebe i deca imaju slabo razvijen neokorteks. Neokorteks je prednji deo mozga odgovoran za racionalno razmišljanje i analizu, kao i kontrolisanje emocionalnih reakcija, što znači da oni ne poseduju veštine manipulacije.
Jedini pravi način za stvaranje samokotrole kod novorođenčeta je da odgovorimo na njegove potrebe. Kako mozak bude sazrevao, bebi će postajati jasno da svaki put kada se zaplakala roditelji su bili tu za nju, i da više to ne mora da je brine, jer će to i sledeći put biti tako.
Bebama je potrebna blizina
Beba i majka devet meseci žive kao jedno. Beba zbog toga i kada se rodi reaguje na sve majčine emocije, glas, čak i dnevne navike, tako da je gotovo nemoguće da kada se rodi, odjednom više ne treba majku i njeno prisustvo.
Beba plače jer nema drugi način da vas dozove i komunicira sa vama, nikako jer je tvrdoglava ili se inati. Bebu smiruje dodir, blizina majčinih grudi i miris kože. Bebe nisu manipulatori, bebe su samo bebe.
Mediji i okruženje su glavni uzročnik ideje o deci koja su mirna i sama se noću uspavljuj. Međutim, tako nešto nikada nećete zaključiti ako se bavite biologijom. Nauke poput antropologije i psihologije mogu samo da vam poruče da bebin plač, ne da je normalan, nego je i instiktivni zaštitni mehanizam koji im služi za opstanak.
Stvara se kontraefekat
Između ostalog, bebe nemaju osećaj za vreme, i ne znaju za ‘dnevni red’, i ne pokušavaju ništa namerno da vam otežaju. U prvih šest ili sedam meseci bebe nemaju želje, samo potrebe, a ne znaju kako da ih kontrolišu, tako da su one same ‘žrtve’ tih potreba, a ne roditelji.
Naučno je dokazano, da kada bebu ostavimo da plače duži vremenski period, kod nje se luči veći nivo hormona kortizola koji može imati dugoročne posledice, koje mogu da se manifestuju kasnije u životu.
Tako da, ukliko je ostavimo da plače, beba neće naučiti da se umiri sama, nego će naučiti da oni koji treba da brinu o njoj s ljubavlju – nisu tu.
Reč nauke
Džon Bovlbi bio je psihoanalitičar koji je formulisao teoriju koja ide u prilog činjenici da deca dolaze na svet i u naš život sa urođenom potrebom da ostvaruju povezanost sa roditeljima, kako bi preživela. U osnovi ove teorije stoji da se bebe rađaju sa osnovonom potrebom da pronađu sigurnost u vezi sa majkom, a ta siguna veza čini njihovu bazu za dalje istraživanje sveta.
Kako bi kasnije u životu bili sposobni da se odvajaju od roditelja, veoma je važno da prvo steknu u njih sigurnost.
A kako da beba stekne sigurnost u roditelje ako je oni ostavljaju da plače i da se sama nosi sa svojim ‘problemom’? Odgovor je da ona jednostavno ne može da stekne sigurnost. Ovakvi stavovi idu protiv prirode i stvaraju stres za bebu, ali i za majku koja oseća da treba da uzme svoje dete, ali to ne radi jer joj je neko tako rekao.
Jedan drugi psiholog, Mekena, je rekao: “Najgori savet koji možete da date roditeljima je da ostave bebu da plače, jer će tako vaspitati bebu da bude dobra. Šta uopšte znači pojam ‘dobra beba’? Da spava celu noć i da se sama smiruje kada zaplače? Svi zamo da je to nemoguće!”
Mame, nosite svoje bebe
Ne oklevajte da uzmete vašu bebu kada zaplače. Nemojte da osećate krivicu ili stid jer imate plačljivu bebu. Vi ste divna majka, i treba da utešite vašu bebu kada je nesrećna. Ne stvarate im tako loše navike, ne navikavate ih ‘na ruke’, nego im činite dobro, i jačate vašu vezu sa njima.
Normalno je za bebe da se često bude, da traže da se doje, i da se drže.
Vaše dete ne manipuliše, samo ste joj potrebni. Vaše je da budete prisutni, da bude brižni.
Nema komentara:
Objavi komentar