Pre nego što se maleni Landon rodio, njegovi roditelji su mislili da rade sve što je u njihovoj moći kako bi se pripremili na dolazak novog člana porodice. “Pohađali smo razne časove i kurseve. Kupili i pročitali gomilu knjiga. Bili smo spremni! Ili smo makar tako mislili...”, napisala je mama Džilijan na blogu Fed Is Best Foundation. “Svaki kurs i knjiga bili su usmereni na dojenje i na to koliko je ono važno ukoliko želite da vaše dete bude zdravo.”
Džilijan i njen suprug su čak odlučili i da se Landon rodi u “bejbi frendli” bolnici koja je bila usmerena na dojenje. Nakon što je Landon rođen hitnim carskim rezom, on je isključivo bio dojen. Ipak, iako su konsultanti za laktaciju rekli da Landon odlično sisa, jedan je primetio da Džilijan ima problema sa laktacijom.
Uprkos bolovima i lekovima nakon carskog reza prva 24 sata života maleni Landon je doslovno devet sati proveo na maminim grudima. Ukoliko nije vukao, onda je plakao, a čak i nakon što se Džilijan požalila da nema mleka, osoblje u bolnici je smatralo da je u pitanju “klaster dojenje” i da je sve u savršenom redu, pa su mamu i Landona za manje od tri dana otpustili kući.
“Zaboravila sam sve što sam naučila na časovima i iz knjiga, postala sam prvi put mama i verovala da će mi doktori i sestre pomoći da prođem kroz ovo, posebno zbog toga što sam bila pod jakim lekovima nakon carskog reza i zato što je ovo bila moja prva beba”, napisala je Džilijan. “Ali nisam bila u pravu. Naučila sam da sam ja ta koja donosi odluku o tome šta je najbolje za moje dete.”
“Odveli smo ga kući, ne znajući da će nas za manje od 12 sati zauvek napustiti, da će dobiti srčani udar izazvan dehidratacijom. Da li ste znali da novorođene bebe ne bi trebalo da plaču sve vreme? One treba da jedu, spavaju i prljaju pelene. Nisam znala da je neutešan zbog toga što je umirao od gladi, bukvalno.”
Nakon srčanog udara, nastupilo je i kobno oštećenje mozga. Landona su uspevali da održavaju u životu još 15 dana, ali je je oštećenje mozga bilo preveliko za oporavak i mališan je izgubio bitku.
"Tek tada jedna mi je sestra s neonatologije dala savet - da sam to barem znala ranije... Dojka je naravno dojka, ali ako niste sigurni da beba dobro jede imajte flašicu pri ruci. Tako ćete barem znati koliko je pojeo i sami ćete zaključiti da li je plač zaista opravdan ili će sve za koji dan polako doći na svoje mesto. Da su mi to barem ranije rekli, da sam mu dala falšicu, moj dečak bi danas slavio peti rođendan."
"Još uvek me grize savest, još uvek se svakog dana zapitam šta bi bilo da sam mu samo dala flašicu. Još uvek me preplavljuje bes - kako je to trebalo da znam. Sećam se kada sam nakon toga rodila Stelu. Bila je prevište tiha i to mi je bilo čudno. Stalno sam pitala sestre šta nije u redu, a one su me smirivale i govorile da je sve u savršenom redu i tada sam shvatila da nije bilo u redu to koliko je Landon plakao. Još uvek ne mogu da se pomirim sa gubitkom, ali sam zahvalna na lekcijama kojima me je moj mališan naučio tokom svog kratkog života."
Nema komentara:
Objavi komentar