Kada govorimo o dobrobiti nošenja dece, u to možemo da uvrstimo i to kako nošenje utiče na njihovu ravnotežu. Postoje dokazi koji su potpuno suprotno od onoga što ste do sada čuli o tome da dete ne treba nositi.
Dr. William i Martha Sears u svojoj knjizi Povezujuće roditeljstvo između ostalog ističu izuzetnu važnost nošenja bebe u marami, slingu, nosiljci koja dakako mora biti ergonomski osmišljena (nažalost, mnoge nisu dobre za nošenje beba iako im je to osnovna namena).
Osim emocionalnog dela i fizičke povezanosti s roditeljem, dok se dete nosi ono razvija svoj sastav za ravnotežu na poseban način. Naime, tri su male strukture poput libele smeštene iza srednjeg uha. Jedna prati pokrete u smeru napred-nazad, druga levo-desno, a treća gore-dole.
Pri svakom bebinom, odnosno maminom pokretu, tečnost u tim svojevrsnim libelama pomiče tanke niti koje trepere i prenose poruke u mozak. Tako prikupljeni podaci služe za održavanje ravnoteže tela.
Nežni pokreti kojima njišemo bebu aktiviraju njen sastav za ravnotežu, a otkriveno je da od tih podražaja bebe bolje dišu i rastu, bolje joj je regulisana fiziologija i celokupni motorički razvoj, što je posebno bitno kod nedonošene dece. Ako do takvih podražaja ne dođe, bebe se često same pokušavaju njihati.Dete koje je nošeno u marami ili slingu dok mama obavlja svoje poslove i aktivnosti, izloženo je brojnim podražajima sastava za ravnotežu. Pokreće se u svim smerovima što je puno bolje od sati provedenih ležeći u krevetiću ili igranjem na podu. Zapravo se bebe u slingovima puno više pomiču jer se stalno moraju prilagođavati majčinim pokretima, a to je bitan protiv argument svim kritičarima nošenja u marami koji govore da dete tako nema mogućnost dovoljno se kretati.
Nema komentara:
Objavi komentar