Tortikolis: Zbog čega nastaje i kako se leči krivi vrat kod beba

Tortikolis ili krivi vrat kod beba je na trećem mestu problema sa kojima se beba rađa, nakon iščašenja kukova i deformiteta stopala.

Kada se javlja tortikolis?
Najčešći uzrok je skraćenje sternokleidomastoidnog mišića sa sekundarnim skraćenjem bliskih mišića što dovodi do naginjanja glave na jednu stranu. Najučestaliji razlog ovog problema je položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće.

Druga mogućnost je porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može doći ako bebina glava prebrzo izađe ili presporo pa je potrebno njeno izvlačenje. Dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata i stvara se hematom (oteklina) unutar mišića i to se ne vidi odmah već obično u trećoj nedelji po rođenju (može i da se vidi i da se opipa na vratu). Kao posledica urođenog tortikolisa javlja se i kompezatorna skolioza sa konveksitetom na zahvaćenoj strani.

Osnovni problem je postojanje asimetrije koja ometa psihomotorni razvoj deteta, smanjena pokretljivost vrata, smanjena elastičnost mišića vrata, smetnje percepcije, neestetski izgled kao i smanjena funkcionalna sposobnost vrata što sve kompromituje rast i razvoj deteta.
Kako se leči tortikolis?
Sa tretmanom treba što pre započeti sa zadatkom uspostavljanja medijalne linije tela i simetričnosti svih aspekata rasta i razvoja. Neophodno je stalno pozicioniranje tj. korigovanje položaja kako pasivno tako i aktivno.
Primenjuju se vežbice za istezanje i povećanje elastičnosti kože i mišića na skraćenoj strani, za povećanje snage mišića vrata posebno na dužoj strani gde su mišići izduženi i oslabljeni i vežbice za povećanje pokretljivosti vrata.

Ako postoji ruptura mišića onda se više puta dnevno oprezno masira hematom kako bi smo ubrzali njegovu resorpciju i omekšali mišić i na taj način redukovali količinu vezivnog tkiva koje formira ožiljak na mestu gde je došlo do naprsnuća.

Sa roditeljima se pravi plan aktivnosti kako bi i oni učestvovali u tretmanu. Plan i program podrazumeva pozicioniranje bebe, pasivnu korekciju položaja, obavezne vežbe, kontrolu svakodnevnih aktivnosti i igre kao i odgovarajući izbor igračaka. Posebno je važno da roditelji budu upoznati sa mogućnošću pojave sekundarnog deficita i neophodnosti i značaju prevencije.

Stručnim izborom i pravilnom primenom vežbi stimuliše se i prati celokupan psihomotorni razvoj deteta!