Čuveni švedski lekar Nils Bergman na nedavnoj konferenciji u Kejptaunu održao je radionicu pod imenom "Pronalaženje istina o porođaju". Doktor Bergman je takođe i počasni viši predavač na Univerzitetu u glavnom gradu Južnoafričke Republike. U porodilištu "Mowbrey Maternity Hospital" radio je kao viši lekarski nadzornik i godišnje je nadgledao oko 18.000 porođaja.
Njegovo predavanje prenela je Keći Daub, osnivačica neprofitne organizacije BirthWorks International, koja se bavi edukovanjem medicinskog osoblja o porodilištu, dula i postpartum dula. Inače je fizikalna terapeutkinja koja se bavila s decom s posebnim potrebama 30 godina. Bergmanovo predavanje podelila je na blogu Dženifer Margulis, nagrađivane novinarke koja je postala poznata po svom otkrivanju istina koja stoje iza medicinskih praksi i stanju u zdravstvu.
Doktor Bergman kaže da ne smemo raditi protiv prirode jer time dugoročno štetimo i bebi i majci.
Prema njegovom mišljenju, samo su dve ultimativne istine:
1. Bebe i mame se ne smejju razdvajati nakon porođaja
2. Majka nikad ne sme da bude sama sama nakon porođaja.
Ove istine prema Bergmanu su apsolutne i uvek treba težiti njima. Odvajanje se ne sme dogoditi i to je naučno dokazano, tvrdi on. Naravno, slaže se da postoje zdravstvene situacije i komplikacije usled kojih su majka i beba radi obostrane dobrobiti odvojene, ali u većini slučajeva moraju biti zajedno.
Važno je shvatiti kako beba funkcioniše, kaže on.
Bebin okolina je majka. Beba 100 odsto zavisi od svoje mame. Čak je i jednogodišnje dete 99 odstto zavisn od svoje mame, a beba zavisi od mame zbog senzorne i društvene stimulacije.
Odvajanje prerano rođenih beba i njihov boravak u inkubatorima dugoročno loše utiče na mozak tih beba. One su potpuno lišene majčinog uticaja, glasa, dodira i tešenja koji hrani bebin fizički, psihološki i neurološki razvoj. Nedostatak zaštite i odrasle podrške dete doživljava u toksičnom stresu.
Odvajanje mame i bebe u svim slučajevima predstavlja toksični stres.
Suprotnost tome je klokanska nega, nošenje deteta, kada su majka i beba blizu. Tada se proizvodi oksitocin, hormon sreće i ljubavi.
Naša biologija je da se ne odvajamo od majke. Nijedna životinja ne spava u odvojenom krevetiću. Samo ljudi odvajaju svoje potomke od sebe. To nije prirodno, i to osećaju i majka i beba.
Majčina blizina utiče apsolutno na svaki element bebe uključujući rad srca, apetit, otpuštanje hormona i intenzitet aktivnosti, ističe Bergman.
Kako beba doživljava odvojenost od majke?
Odvajanje od majke novorođenče doživljava kao opasno po život i to uzrokuje disregulaciju telesne fiziologije, rad srca, temperaturu, način spavanja, izlučivanje kortizola i na slabljenje imuniteta. Odvajanje uzrokuje i stres i vodi proizvodnji hormona stresa kortizola. Dr. Bergman smatra i da prerano rođene bebe treba da budu stalno uz majku.
Kontakt koža na kožu je dokazano u dugogodišnjim istraživanjima i mora početi s rođenjem, a posle se i nastaviti.
Njegova iskustva pokazala su i da bebe koje su odvojene od majke dosta lošije spavaju i teško uspostavljaju ciklus spavanja.
Zašto majke ne smeju da ostanu same?
Majke ne treba ostaviti same zato što se one tada osećaju sigurno i mogu se potpuno posvetiti bebi, što je izuzetno važno. U prvim nedeljama nakon porođaja, majkama je važno pružiti podršku, utehu, pomoć i sigurnost. Istraživanja su pokazala da prisutnost dule na porođaj povećava oksitocin i snižava fetalni distres.
Babica takođe snižava kortizol, a otac utiče na povećanje dopamina (hormona ugođaja). To sve omogućuje majci da se oseća sigurno i opušteno.
Ako su nakon porođaja u kući prisutni i drugi zreli, odrasli ljudi, majka se tada u potpunosti može baviti detetom. Dete će zbog toga biti smirenije, bolje će jesti, spavati i razvijati se, a majka će manje biti pod stresom.
Dr. Bergman kaže da se sve može svesti na sledeće:
Fetus pita "Jesam li siguran?". Ako se oseća sigurno, njegovo telo će proizvoditi oksitocin.
Ako oseća da nije sigurno, proizvodiće vazopresin, hormon stresa, a potom i kortizol.
Koliko dugo treba pustiti bebu i mamu da budu u kontaktu koža na kožu?
Sve dok beba ne pokaže da joj je dosta, zaključio je Bergman.
Nema komentara:
Objavi komentar