Zdravo draga urednice i mame
Moram vam reći da ste divne i da ste mi puno pomogle kako u trudnoci tako i sad.Redovno vas pratim.Ja se izvinjavam ako bude malo duži post ali jednostavno želim da podjelim ovo s vama.
Imam 23 godine muž i ja živimo sami u drugoj državi.Ovdje nemam nekog prijatelja ko bi mogao biti uz mene al ipak smo se odlučili na jednu bebicu.Prvo nam je trebalo dosta vremena i truda da ostanem u drugom stanju,kada je se desilo i to imala sam užasne mučnine,povraćala sam na sve moguće pa čak i na vazduh koji udišem.Do 3 mjeseca trudnoće sam smršala više od 5 kg.Kada su mučnine prestale došlo je do zubobolje i glavobolje riješavala sam i to.Kada je to prošlo dolaze bolovi u nogama,ledjima,nespavanje danju i noću.
Nikom nisam mogla da se požalim sem svom mužu i ginekologu.Roditelji kad me pitaju kako sam jel sve uredu govorila sam da jeste samo da se ne brinu jer nisu mogli doći kod mene zbog svojih obaveza.Bolove sam trpila do 8 mjeseca,uprkos svemu tome razmišljala sam samo kako ću ja neiskusna da se brinem za svoju ćerkicu dal ću moći da budem ona prava mama koja će moći sve sama uz malu pomoć svog muža.Došli smo do kraja 8 mjeseca i dobila sam trudove,otišla sam u bolnicu i rekli su da sam otvorena 3 prsta i da ću se poroditi u toku dana.Tako je i bilo moja mala princeza je stigla na ovaj svijet u 35 nedelji trudnoće živa i zdrava.
Porodila sam se bez ikakvih problema tako lako i jednostavno bez i jedne puštene suze.Kada sam je uzela u naručje svi oni strahovi od malih beba su nestali.Milion pitanja koje sam postavljala sama sebi su dobili odgovor.Kada sam krenula da je hranim,presvlačim,kupam imala sam osjećaj da znam sve oko djece ko da sam ih rodila 5.Sad nam je 3 mjeseca i od prvog dana njenog rodjenja sve postižem sama,kako oko svoje princeze tako i u kućnim poslovima.
Ponosna sam na sebe.Od neiskusne djevojke koja nije znala kako treba što kažu hljeba da se najedem sada znam sve.Moja mrvica mala mi je život za 90 stepeni okrenula na bolje.Unatoč svim obavezama,neispavanosti,umoru sam vesela i nasmijana.Najsretnija sam mama na ovom svijetu.
Tako drage mame koje ste same sa svojim muževima nemojte postavljat pitanja a kako ću ja sama nisam sposobna itd.Kada bebica dodje na ovaj svjet tako dodje i sve drugo na svoje mjesto.Bitna je volja i želja ostalo se sve može.Svoju ćerkicu odgajamo samo ja i moj muž.Drago mi je što je ovako sve ispalo i što nemamo nikog blizu sebe.Naučila sam dosta toga i shvatila sam koliko zapravo vrijedim, ne može niko da nam se mješa u bilo šta i da kaže nemoj tako nego ovako.
Imamo svoj mir i uživam .Sutra kada mi beba odraste ne može niko reći ja sam je čuvala odgajala ili slično.line9
Bravo baš me je obradovala ova priča . Bravo za ovu hrabru mamu , velika hrabrost je za ovo potrebna . Ona je u tome uspela . Htela je da bude anonimna ne znam zašto 🙂 ali poštujem .
PODELITE NJENU PRIČU !! TREBA DA PROČITAJU MNOGI !!
SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA !!
autor.anonimna mama
Nema komentara:
Objavi komentar