Koliko je teška borba sa infertilitetom znaju samo parovi koji su se uhvatili u koštac sa ovim problemom. Pobeda nekada dolazi brzo ili u razumnom roku, ali postoje situacije kada žene i muškarci godinama preživljavaju teške trenutke. I dok se jedni bore tako što ne žele da pričaju o problemima i potomstvu, postoje parovi koju svoju ljubav prema bebama ne skrivaju, već je svakodnevno iskazuju.
Upravo jedan takav par su i Anita i Miodrag Kovačev, koji su našli način da budu u kontaktu sa bebicama, i to kroz posao u kome oboje uživaju.
Zbog čega je njihovo novo zanimanje najlepše na svetu i kako su došli na ideju da fotografišu bebe, otkrio nam je Miodrag.
Koliko dugo se bavite fotografisanjem?
Fotografija mi je ljubav i hobi celog života. Svoj prvi digitalni fotoaparat sam kupio pre 15 godina. Tada sam kročio u čarobni svet fotografije od tada ljubav ne jenjava. Oduvek sam bio zadužen za fotografisanje na porodičnim putovanjima i dešavanjima. Za jednu i po deceniju bavljenja fotografijom mogu reći da sam valjano "ispekao zanat".
Kako ste došli na ideju da baš bebe budu tema vaših fotografija?
Moja supruga Anita i ja već oko pet godina pokušavamo da osnujemo porodicu. Konkretno radi se PCOS (Sindrom policističnih jajnika). Na internetu postoji obilje informacija o ovoj bolesti, i ovom prilikom ne bih da pričam od bolesti. Za ovih pet godina smo proživeli sve i svašta, ali uglavnom smo uspeli da zadržimo veru i pozitivnu energiju. Valjda ljudima što je teži put do potomstva to više čeznu za njim. Jednom sam slučajno na internetu naišao na prelepe fotografije novorođenčadi kada mi je sinula sjajna ideja da je ovo idealno zanimanje! Anita izuzetno voli decu, a i deca obožavaju nju. Uvek kada smo u društvu gde ima male dece, deca su joj ili u rukama ili oko nje. Ovo zanimanje smo prepoznali kao priliku da budemo još više okruženi decom.
Čovekova pokretačka energija u bavljenju nekim poslom jeste priznanje da je to što radi dobro, lepo i da je bilo vredno truda. Mislim da su naše fotografije prelepih bebica do sada uspele da naslikaju osmeh na lica svih ljudi koji su se sa njima sreli.
Eto, ovako bih ukratko opisao naš put i motiv za bavljenje ovim divnim poslom.
Šta je najlepše, a šta najteže u tom poslu?
Najlepši je sam čin fotografisanja i lice roditelja kada prvi put vide fotografije. Sam kontakt sa bebicom je nešto neopisivo. Poneki put nam se posreći da budemo nagrađeni i nekim osmehom. Teško da bih mogao da navedem radnju koja nam teško pada. Nekako uvek imamo cilj pred sobom koji nas puni energijom. Možda bih kao poteškoću naveo zaštitnički stav roditelja koji brigom i željom da nam pomognu umeju ponekada da nam malo otežaju posao. Iz ovog razloga, pre fotografisanja razgovaramo sa roditeljima i ulivamo im veru da je beba bezbedna u Anitinim rukama i da mogu da se opuste za vreme fotografisanja. Jedan potpuno obrnuti primer je bila jedna mama koja je vreme dok je trajalo fotografisanje iskoristila da se naspava.
Da li je teže fotografisati novorođenče ili stariju bebu?
Novorođenu bebu je neuporedivo teže fotografisati. Novorođena bebica nema baš nikakvo držanje tela i potpuno je nepredvidiva što se ciklusa spavanja i dojenja tiče. Vreme našeg dolaska i vreme početka fotografisanja usklađujemo sa majkom bukvalno na dan fotografisanja. Beba ima glavnu ulogu i ona odlučuje kada i koliko će da traje fotografisanje. Specifičnost prilikom fotografisanja novorođenčadi je temperatura koja vlada u prostoriji u kojoj vršimo fotografisanje. U prostoriji mora da bude minimalno 25°C jer u suprotnom beba ne oseća komotno. Najveću čaroliju u sebi nose fotografije na kojima beba spokojno spava. Za takve fotografije je potrebni veština, umeće, nežnosti i po malo sreće.
Kako dolazite do ideja za fotografisanje? Da li vi predlažete temu ili roditelji?
Temu zajednički biramo sa roditeljima. Trudimo se da uvrstimo specifičnost trenutnog godišnjeg doba. Roditelji veoma često imaju neke svoje profesije ili hobije koje su ponekada, takođe, tema fotografisanja. Uvek ohrabrujemo roditelje da oslobode svoju maštu i da podele svoje ideje.
Koji savet biste dali roditeljima koji žele da imaju ovako lepu uspomenu?
Mama i tate koje žele da fotografišu bebu, najbolje je da sa fotografom uspostave kontakt još za vreme trudnoće, kako bi imali vremena da sve lepo osmisle.
Za fotografisanje je potrebno dosta prostora kako bi fotografije dobile optimalnu dubinu. Kroz razgovor, fotograf i roditelji dolaze do zajedničke odluke da li je bolje da foto sesiju održe u bebinom domu ili da se fografisanje obavi u studiju.
Nema komentara:
Objavi komentar