U momentu kad sam saznala za trudnoću bez dileme sam znala gde ću da je vodim - u Narodnom frontu. Na preporuku drugarice koja tamo radi, izabrala sam doktora Aleksandra Ristića. Nakon par meseci odlaženja tamo na kontrole, rekli su mi (sestre naravno) da više ne mogu da dolazim tu ako je sve u redu već da trudnoću vodim u domu zdravlja i nisu htele da mi zakažu sledeću kontrolu. “Ok, ionako ste mi se smučile koliko ste neljubazne!” Dogovorila sam se sa mužem da nastavim da vodim trudnoću u privatnoj ordinaciji. Svaki mesec smo plaćali ali smo ostajali minimum po sat vremena svaki put, maksimalna posvećenost što je u Frontu nemoguće jer je sve ko na traci i svi negde žure. Elem, trudnoća je bila uredna i sve je bilo uredu, sem nekoliko "sitnica" - beba je bila malo krupnija i postavljena karlično, a ja sam u sedmom mesecu dobila visok pritisak koji je, i pored lekova, skakao - čak su i na preeklampsiju posumnjali.
Prilikom poslednje kontrole, 12. novembra, doktor je odlučio da me pošalje u bolnicu (joj približio se i taj dan!).
Primljena sam u porodilište i smeštena na odeljenje. Sutradan, posle CTG-a, ultrazvuka i pregleda, poslali su me na "KPN". Pitala sam babicu šta je to, i ona mi je objasnila da je to komisija koja odučuje da li će me poroditi carskim rezom. Otišla sam na četvrti sprat i čekala, čekala i čekala, kao i u uvek u Frontu...
Ušla sam u ordinaciju gde ima 15 ljudi i popela se na sto za pregled (stid- šta to beše?) Nakon toga, dežurni doktor me upitao kako želim da se porodim. Molim? Pa valjda onako kako moram. Rekao mi je da je beba teška 3.400 grama, ako ne i manja, i da mogu vaginalno da se porodim. Molim? "To nije istina", bila sam veoma ljuta, "beba je teška 3.778 g, izmerena je sinoć!" Gledali smo se tako neko vreme, a zatim je on rekao da to "može da bude pola - pola". Pitala sam šta to znači, da li će mi izmučiti dete pa onda uraditi hitan carski?! "Da li znate koji rizik nosi vaginalni porođaj karlične prezentacije?", pitala sam ga. Video je da nisam laik, pa me pitao šta sam po struci. Nakon odgovora, besno sam dodala: "Molite Boga da mi sa detetom sve bude u redu." Tada sam izašla iz ordinacije.
Kada je došao moj doktor, opet su me prozvali. Ušla sam besna. Moj doktor nije želeo vaginalno da me porađa. Moja građa i krupno dete postavljeno karlično, uz to hipertenzija! Nemajući kud, pristali su na carski rez. Doktor mi je rekao da odem na pripremu.
Dok sam čekala, mučile su me misli: kako li sve to izgleda? Znala sam samo ono što su mi drugi pričali- da mnogo boli, da zateže rana, da jedva ustaješ. Nisam želela da razmišljam o sebi, važno mi je bilo samo da se ona ne pati. Kada sam ušla u operacionu salu, brdo ljudi je bilo oko mene Jaoooo... (braunila - mrzim igle!). Pukla mi je vena, a dečko mi se izvinjavao što je promašio.
"Zdravo Marija, ja sam Aleksandra anesteziolog, kako si?" Svi su bili divni i ljubazni. "Udahni četiri puta jako", nastavila je Aleksandra. Nakon toga, videla sam samo mrak i čula tišinu.
Posle određenog vremena probudila sam se u šoku - čula sam da me zovu. Bila sam budna, ali sam tražila da mi daju nešto protiv bolova jer noge nisam osećala. Babica mi je dodala telefon, zvala me je drugarica. Tada su mi doneli i bebu da je vidim - prelepa je, čista, besprekorna, moja carica!
Predveče su me odveli na odelenje. Pozvao me je doktor da vidi kako sam i rekao mi da je dobro što je bio carski, jer je beba bila u veoma nezgodnom položaju i da je zapravo teška 3.700 a ne 3.400 grama, kako su mi rekli. "Promašio sam za čitavih 78 grama", rekao mi je doktor.
Za ta četiri dana, koliko sam bila u bolnici, svi su bili divni i ljubazni. Sestre su bile predane poslu i ništa im nije bilo teško (iako smo ih izmaltretirale tu prvu noć i pola dana dok nismo stale na noge i mogle same). Petog dana od porođaja otišli smo kući i sve ružno smo zaboravili.
Moj savet budućim mamama: dok nisam sama došla u tu situaciju, mislila sam da je babica glavna i "pola posla" u porođaju. To i jeste tako, ukoliko je sve u redu i teče kako treba. Ali, ako postoji neki problem, kao što je bio kod mene, doktor je zakon! Sad kad pogledam unazad, ne žalim nijednog jedinog dinara za preglede što sam davala jer da nije bilo njega da kaže NE, mene bi prvo vaginalno porađali, izmučili mi dete (jer ja nisam ni najmanje bitna) možda je i povredili, ko to zna, a onda me odveli na hitan carski rez. Hvala doktoru što je održao reč i završio trudnoću kao što je i rekao kad sam došla kod njega prvi put. Zahvaljujući njemu, moja Jovana je rođena kao carica.
Nema komentara:
Objavi komentar