Druga trudnoća je sama po sebi bila mnogo teža nego prva. Najpre rezultati dabl test su bili lošiji, a nakon toga je na EUZ otkriveno da beba ima jednu, umesto dve arterije u stomaku. Rekli su mi da mije ništa strašno ali da moraju da prate.
Ležanje u krevetu od trećeg meseca jer sam imala bolne kontrakcije, pa lekovi, injekcije, te beba kasni u razvoju, te butna kost je manja... Pa od osmog meseca visok pritisak, pa lekovi i za to. Sve samo stresne stvari jedna za drugom, ali je na kraju, Bogu hvala, sve bilo dobro.
I ovog puta sam se porađala u "Frontu". Trudnoću sam vodila privatno i sa doktoror sam se dogovorila da obezbedimo anesteziologa, što je meni bilo najbitnije.
Primljena sam u porodilište početkom maja jer sam prešla termin, a imala sam, kao što sam već pomenula, visok pritisak.
Odlučili su da me odmah porode.
Tog dana, oko pola 12h, stavili su mi vaginaletu, bila sam otvorena jedan prst, ali je grlić bio dug. Narednih par sati nije se dešavalo ništa, ni traga od kontrakcija. Oko 16h počela sam već da se brinem. Krenula sam da šetam od prizemlja do 4. sprata, i tako jedno 4 puta. Uradila sam malo čučnjeva u sobi i polako su krenule kontrakcije, koje su oko 17h postale jače.
U 18h me pregledala doktorka, bila sam otvorena skoro tri prsta, te su me poslali u porodilište.
Do 19h kontrakcije su baš postale jake, bolele su, ali sve se izdržalo.
Malo pre 20h su mi probušili vodenjak (ništa nije bolelo) i dali mi epidural.
Opet ću reći ono: ŽIVEO EPIDURAL!
Slabo sam se otvarala, a lek koji se daje za opuštanje mišića ne smem da uzimam, pa su mi dali neku "koktel" injekciju od koje sam bila kao na drogama. Skoro dva sata sam spavala. Iscurele su mi četiri najveća šprica indukcije i taj lek i napokon sam bila skoro otvorena. Sam pogled na CTG me je užasavao - kontrakcije na minut a traju 45 sekundi.
Oko jedam sam počela da osećam napone. Babica je došla, okrenula me na bok i rekla mi da guram kada osetim kontrakcije, kako bi se beba spustila u kanal. Ja sam gurnula, a babica me ponovo vratila na leđa i još dva puta mi je rekla da guram (za to vreme je ona nešto dole "petljala"), a onda je odjednom zaplaka beba. Mala, slatka, rumena, čista! Prelepa moja mala bubica, teška 3250 grama i duga 51cm. Nisu me ni secnuli zahvaljujući babici koja je lagano vadila bebu i kojoj sam neizmreno zahvalna na tome.
Posteljicu su mi izvadili za manje od 10 minuta i sve je bilo gotovo.
Osoblje je bilo predivno, baš svi, uključujući i "lude" stažiste. Smejala sam se, spavala, zezala i uživala. Svakome bih poželela ovakav porođaj i ovakve doktore.
Sutradan sam se osećala odlično, kao da se nisam porađala, a već peti dan sam letela po kući.
Zaista u potpunosti prelepo iskustvo. Namučila me trudnoća ali zato je porođaj bio idealan, skoro pa filmski.
Nema komentara:
Objavi komentar