Pa da pročitamo Bojaninu priču sa njenog porođaja
Došao je i taj dan da vam i ja podijelim svoju priču. Podstaknuta čitanjem vaših, i ja sam se odlučila za isto. I to bas danas, 10.2. kad moja princeza puni 2.godine!
17. januar 2014. ja stajem na ludi kamen 🙂 i sa mužem odlazim u Sloveniju. Naravno odmah planiramo da proširimo porodicu. Ja sam još kao djevojčurak imala problema sa cistama i neredovnim ciklusima i bila sam svjesna a i spremna na borbu.Prvih mjeseci braka za divno čudo, redovna menstruacija i na vrijeme. jedan mjesec nema i čekaj kad je…prošlo je 20dana, nje i dalje nema. Sledeću sedmicu idemo u Bosnu na odmor i ja odlučim da odem u privatnu ordinaciju u Jelahu, naručim se, sutra u 10h pregled. Pred spavanje odem u wc kad ono šok-tamna krv, skoro pa crna… Ne znam šta se dešava… Ali ajde idem sutra doktoru pa ću vidjeti šta je u pitanju.
I osvanu i taj dan, spremim se sa mužem i odlazimo. Ulazim u ordinaciju i pričam doktorici šta se dešava, a meni i dalje krv crna, ona uradi vaginalni uzv i šuti… Ja se već prepala i tražim objašnjenje. I kaže mi postoji mogućnost da je vanmaterična trudnoća, uradićeš sam jedan nalaz, izvadiće ti krv i za sat vremena ćemo znati sve. Napuštam ordinaciju i idemo u obližnji kafić da čekamo. Šutim ja šuti muž. Prodje sat, ja gasim cigaretu i ustajem, a on će mi:”a šta to znači??” e tad su mi suze krenule…šutila sam i nastavila dalje. Vraćam se u ordinaciju, doktorica se nasmija i kaže:”Ne sikiraj se, samo je menstruacija.” Ja u jednu ruku srećna, a u drugu tužna jer nemam lijepu vijest za svekrvu (majka mi je umrla, ne mogu reći da ju je ona zamjenila, njeno mjesto niko nikada ne može da zamijeni, ali ona se prema meni ophodi kao prema rodjenom djetetu).
Poslije te menstruacije odem u dom zdravlja u Doboju kod doktorice Gordane, i ona mi propiše Dabroston tablete, i uz redovnu terapiju, mir u glavi mogla bih očekivati rezultate za nekih 6mjeseci.
Vraćam se u Sloveniju, tih dana se desila i ona prokleta poplava…muž i ja šetamo po gradu samo da ne bih visila na fb i gledala slike iz svog rodnog grada. SJednemo u park i grickamo kikiriki, ja ne mogu nikako da se opustim, previše sam zabrinuta za tatu. Dolazimo kući i meni muka, dušu sam svoju ispovraćala, krivicu prepisala kikirikiju 😉
Ovdje u Sloveniji traje čitava vječnost da dobiješ red na ginekoloski pregled, ali pozovem ja da se naručim i da izaberem ginekologa koji će biti moj doktor, i govori mi sestra: “jeste li radili test, udati ste moguće je da ste i trudni”, ja razmišljam šta da ga radim bezveze kad znam nisam, ne mogu još… i ona meni opet “uradite ujutru test pa pozovite opet”. Tako sam i uradila, i ujutru ŠOK! Nazire se druga crtica. Taj dan sam uradila još 20 testova, svaki isti… ujutru uradim digitalni a ono + 1-2 nedelje… Ja i dalje ne vjerujem 🙂
PRVI PREGLED TRUDNOĆA I ČUDO 🙂
Ubrzo je došao i prvi pregled, trudnoća je tekla uredno, sa bebom je sve bilo ok al mene je nešto boljelo, a ni sama nisam znala šta…
Termin poroda je bio 29.1 curica (iako sam ja odmah rekla Anastasija čim sam vidjela onu drugu blijedu crtu). Prolaze dani,mjeseci…ja svako malo u hitnoj, nešto me boli, doktori su već pomislili da izmišljam i da sam paničar, jer oni nisu imali pojma šta je!
i Došao je i taj 29.1. ja na ctg, ništa se ne dešava…idem kući.
i tako sve do 7.2.kad sam dobila kontrakcije na svakih 10min, tad me ostavljaju u bolnici, jer sam dobro prešišala rok. Sutradan sve staje! Molim Boga samo da me ne pošalju kući jer nisam više bila u stanju ni da odem na wc kako treba, ogromna sam bila.
9.2.mi daju neku tabletu, i da ležim 2h, kao trebali bi da krenu bolovi i da se podjem otvarati, al jok, kod mene ništa… Ljuta ja, mislim da ću citav život ostati ovolika, da se nikad neću poroditi.
21h ja kukove ne osjećam. Pogledam na sat, svakih 5min se javlja isto. Zovnem babicu i ona me posalje na ctg, u medjuvremenu pozovem muža da dodje, i poslije ctg-a odlazimo na prvi sprat. Klistir, tuširanje i odmah indukcija. Prolaze sati… bolovi isti, na svakih 5min, u medjuvremenu sam uspjela i da odrijemam. A moj Slaven, pravi heroj, zbija šale samnom, samo da me razvedri 😉
4h ujutru dolazi moj ginekolog i budi mi vodenjak, ja otvorena 2cm. Tad kreću bolovi na svake 2min. Ja umirem od bolova, kao da me živu režu…u 8h sam vež počela da se gubim. Slaven zove doktora i moli ih da mi daju epidural ako nije kasno. I dali su… Iskreno nije mi baš puno ublažilo bolove al bilo je malo lakše.Sjećam se da sam tad tražila telefon da nazovem sestru, da joj javim da su mi dali epidural i da me ne boli, samo da se ona ne brine, i naravno odmah se sjetim mame i podjem da plačem, još mi je gore bilo.
u 11h sam već počela malo više da se otvaram, ali ona je i dalje visoko… trpim užasne bolove (epidural sam ipak kasno primila) al držim se nekako…prolaze sati… 13:30h ja otvorena al ona i dalje visoka. Prilazi mi babica i kaže mi “ništa se ne sikiraj, sve će biti uredu, uskoro ćeš da vidiš svoje blago. Ovo će ti biti malo neprijatno al izdrži, sad ti najviše treba snaga.” I naslanja mi se iznad stomaka, pokušava da spusti bebu. Pregleda me i kaže “e sad porod može da počne” Pa šta je bilo ovo do sad, pitam se?!
Guram ja a gledam, sve pritisak u glavu si šaljem, muka mi, počinjem da povraćam. Ajde da probamo opet! Ja opet isto, ne mogu da se skoncentrišem i opet povratim… Počinjem da plačem i gledam u Slavena, on me ljubi i kaže “vidim glavicu” (plačem i sad dok pišem 🙂 ) a ne vidi je uopšte, nego to samo da me utješi. Treći put sam uspjela da se napnem kako treba, i onda sam pala u nesvjest.
Doktor ulazi, pripomaže, a moj heroj me ljubi i budi me, sve se nekako sjećam kroz maglu. I doktor mi kaže”moraš još jednom, moraš, evo tu je” ali ja nemam snage… I Slaven me malo ispravi i bukvalno mi nabije glavu u stomak, tako je moja princeza u 13:47 dosla na svijet, bukvalno ju je tata rodio, hehe, jer ja to bez njega stvarno ne bih uspjela.
STIGLA JE NA SVET MOJA PRINCEZICA
Čujem nju da plače, plače Slaven, plačem ja… Slaven presječe pupčanu vrpcu i daju mi je na njedra. Veću toplinu i ljepši miris nikad u životu nisam osjetila. Sad bih, evo ovog trenutka pretrpila sve te bolove samo da još jednom osjetim to.
Uzimaju mi moju Anastasiju, vaga pokazuje 3480 i 53 duga, zdrava, ocjena 10. Ja najsrećnija na svijetu. Dolaze dokri, jedan po jedan, skupljaju se u sali, nešto se dešava, kopaju po meni ( tad je epidural napokon počeo da djeluje pa nisam ništa osjetila) vidim krv na sve strane, pitam Slavena šta se dešava, a on sjedi kraj mene sa Anastasijom u naručju, i kaže mi “ne znam, izgleda da je nešto ostalo 🙂 )
Ulazi opet moj ginekolog i pregleda me, pita koliko sam infuzije primila, 8boca… Kaže pa nije ni čudo, razrjedjena joj je krv, moralo je to negdje oteći…i meni prekid filma, pritisak 40/20.
Mene na intenzivnu, Slaven je bio još malo sa malom, kasnije je otišao kući.
Budim se sutradan, hoću da ostanem al ne ide… manta mi se.
drugi dan je već bilo bolje, mogla sam sasostalno da hodam i da držim svoje blago u rukama.
Žao mi je što prva hrana koju je jela nije bilo moje mlijeko, ali šta da se radi, imamo kasnije 15mjeseci uspješnog dojenja.
Dolazi pedijatrica i govori o stanju bebe, i kaže mi ” znaš, Anastasija je tiha, ona uopšte ne plače, uradili smo joj sve preglede i našli smo šum na srcu” sjećam se da smo tad za užinu dobili kroasan i šolju toplog mlijeka. Taj zlogaj kroasana mi je ostao u grlu kao kamen! Počinjem da plačem, najradije bih sebi kose čupala, plašim se da sam ja kriva zato što nisam na porodu mogla više da se potrudim, da budem jača! I nastavlja mi ona “90% djece se rodi sa tim šumom, on u većini slučajeva ništa ne znači, pratićemo i dalje pa ćemo sve znati…”
Odlazi ona, i meni prodjoše mamine riječi kroz glavu, ja kad sam bila beba nikad nisam plakala, počela sam da plačem tek kad sam napunila 3god, ali zato sam, sa svaku sitnicu podjem da plačem 😉
Svaka 2h su joj provjeravali taj šum, i on se svaki put sve više i više smanjivao
14.2. odlazimo kući, živi zdravi i srećni… nisam se odvajala od nje ni na sekund, sve do njenog prvog mjeseca života kad ja završavam u bolnici, napad žuči… znate opet oni isti bolovi kao i u trudnoći, samo što od bebe, niko nije mogao da vidi na uzv kamenje… ali to je sad već neka druga priča 😉
Mi sada idemo da gasimo našu drugu svječicu, a vi drage majke i buduće majke, budite mi srećne i vesele sa svojom dječicom, a budućim majkama želim brz i lak porod :* ljubimo vas Anastasija i ja
Nema komentara:
Objavi komentar