Koža
Koža novorođenčeta je tanka, bez sloja epiderma, prekrivena belom sirastom masom koja se skida pri prvom kupanju. Kada se koža obriše, postaje ružičasta ili crvena. Usne, uši, stopala i šake, posebno kada beba plače, mogu poprimiti tamnocrvenu nijansu.
Nokti
Nokti su kod beba rođenih na vreme dobro razvijeni i tek malo prelaze jagodice prstiju. Kod prenesene dece su duži, a kod nedonoščadi nežni i kratki. Zanoktice beba se često povređuju, te je neophodno uredno pranje ručica i redovno i pažljivo sečenje noktiju.
Glava
Glava novorođenčeta u proseku ima obim od 34 do 36 cm. Tokom prve dve godine života, zbog bržeg razvoja mozga, glava ubrzano raste, tako da do prvog rođendana već iznosi 46 cm, u osmoj godini 52 cm, a kod odraslih 56 cm.
Ispod kože glave, na kostima lobanje, nalaze se fontanele, od kojih je najznačajnija prednja ili temena, velika fontanela. Ona se tokom prva dva meseca života nešto povećava, zatim postepeno smanjuje, a zatvara se između 10. i 18. meseca. Obično je neznatno uvučena, a kad beba jako plače, izdigne se i napne, što se neretko dešava i pri naglim pokretima dok je spuštate ili podižete.
Trajno izbočena i napeta fontanela, koja obično i pulsira, znak je povišenog pritiska u lobanji i neophodno je obratiti se lekaru. Jače uvučena fontanela znak je dehidratacije, kada je, takođe, neophodan lekarski pregled.
Lice
Bebino lice obično je okruglasto i punačko u obrazima zbog masnih jastučića čija je uloga da olakšavaju sisanje. U slučaju mršavljenja, ovo je poslednje mesto sa kojeg će se masno tkivo izgubiti. Po prestanku dojenja, lice se izdužuje, a jastučići “tope”.
Oči
Oči novorođenčeta nisu još uvek ni anatomski ni funkcionalno usavršene, iako već po rođenju imaju 3/4 dimenzije oka odrasle osobe. Beonjače su još uvek tanke i normalno je da imaju plavičasto-sedefasti odsjaj. Boja očiju novorođenčeta najčešće je sivoplava ili plava, a često se tek u drugoj godini života vidi njihova definitivna boja.
Uši
Dete se rađa sa već sasvim formiranim uhom i svim delovima slušnog aparata. Ušne školjke deluju nešto veće u odnosu na glavu, okruglastog su oblika i meke hrskavice. Bubna opna novorođenčeta prve dve nedelje prekrivena je embrionalnom membranom, pa su bebe u tom periodu manje osetljive na zvuk.
Roditelji treba da imaju na umu da je kod beba i dece Eustahijeva tuba (kanalić između srednjeg uha i ždrela), za razliku od odraslih, kratka, široka, i postavljena u visini nepca. Taj podatak je važan zbog toga što to dete čini osetljivijim na prehlade koje lakše mogu dovesti do upale srednjeg uha. Zato se preporučuje nošenje kapice, ukapavanje kapi za nos, a treba pripaziti i da bebina glava bude nešto izdignutija dok sisa i kada je prehlađena.
Nos
Kratak je, pljosnat i širok, najčešće prćast. Nosna šupljina kod beba je znatno uža i manja nego kod odraslih, pa zato i usled najmanjeg otoka sluznice nosa ili nakupljanja sekreta dolazi do otežanog, čujnog disanja i istovremeno otežanog sisanja. Novorođenčad i mala deca ne znaju da dišu na usta. Ako dete pri normalnom disanju drži usta otvorena, to je već znak da je nosić zapušen.
Vrat i grudni koš
Vrat novorođenčeta je kratak i normalno je pokretljiv, a grudni koš je mekan, nežan i savitljiv (pa se lako može deformisati), okruglog oblika. Grkljan, traheje i bronhije kod dece su relativno mali i uski, te stoga ona teže reaguju na respiratorne infekcije.
Srce
Kako dete raste, tako srce neprestano menja oblik i veličinu, a brzina otkucaja mnogo je veća nego kod odraslih. Dok beba plače, nije retko da srce dosegne i 170 otkucaja u minutu, a tokom spavanja može pasti na 70-90.
Sa rastom deteta usporava se frekvencija srčanih otkucaja, tako da od prosečnih 120 u minutu u prvoj godini života dospe do 110 u drugoj i trećoj godini, da bi u četvrtoj iznosila oko 100, a do puberteta se svede na 90.
Pojava pojedinih šumova ili “preskakanja” u ritmu nije uvek znak bolesti. Ukoliko se dese, ako se konsultujete sa lekarom, dobićete jasnije objašnjenje tih pojava.
Bubrezi
U toku života u materici bubrezi praktično minimalno izlučuju urin, takoreći miruju. Pa nije retkost da se beba po rođenju dan-dva ne pomokri, ali kada se uspostavi ravnoteža, od četvrtog dana, mokri sve češće, i do 10-15 puta dnevno (sa varijacijama između pet i 40 puta!).
Krajem prve godine prosečno se pomokri desetak puta, u drugoj godini oko šest, a kasnije između četiri i šest puta. Svež urin novorođenčeta bez mirisa je, a pri pojavi rahitisa zaudara na amonijak, što se, međutim, može desiti i u slučaju neredovnog menjanja pelena.
Genitalije
* Dečaci
Penis je kod beba relativno malen, a erekcije su česte, vezane za stimulanse iz spoljašnje sredine. Rast penisa je tokom detinjstva umeren, a nagao u pubertetu. Prepucijum se može prevući preko glansa kod samo 4% novorođenčadi. Zato ne treba naglo prevlačiti kožicu preko vrha penisa, već pri kupanju, samo malo ogoljavati vrh, i to bez primene sile.
Skrotum (testisna kesica) relativno je velika, posebno neposredno po rođenju. Dugotrajniji otok razlog je da se obratite lekaru, zbog moguće kile koja se relativno lako leči.
Testisi su po rođenju obično spušteni u kesice, a ukoliko to izostane, treba sačekati nekoliko meseci, kada će lekar preporučiti dalji tretman – jednostavnu operaciju ili još malo strpljenja.
* Devojčice
Genitalni organi ženskog novorođenčeta po rođenju su normalno razvijeni, a ponekad su otečeni zbog dejstva majčinih hormona. Taj otok nestaje za dve-tri nedelje. Nije retko da iz vagine, pod uticajem hormona majke, iscuri beličasti, a ponekad i sukrvičasti, iscedak. To “menstrualno krvarenje novorođenčadi” je bezazleno, traje nekoliko dana, a lečenje nije potrebno.
Mozak
Mozak novorođenčadi relativno je veliki: dok kod odraslih iznosi samo 2% telesne težine, kod beba je to čak čitavih 14%. Iako veliki, mozak je nezreo, nesavršen, beba sve životne manifestacije obavlja nenamerno, refleksno, stereotipno.
Zdravo novorođenče žmirka, kija, kašlje, zeva, sisa, bljucka, štuca. Ono vidi, čuje, oseća mirise, ukuse, dodir, pokrete i “toplo-hladno”. Poseduje brojne reflekse koji pedijatrima omogućavaju procene psihomotornog razvoja, jer preko njih, a i pregledom ekstremiteta, mišića i kretnji, mogu se rano i na vreme otkriti izvesne abnormalnosti.
Ono što roditelji mogu da zapaze u slučaju pojedinih poremećaja jesu asimetričnost, nespretnost, šepanje, neuobičajene izbočine ili ulegnuća. Ponekad se brižni roditelji zabrinu zbog nečega što zapaze kod svog deteta, a što mogu biti normalni varijeteti, ali, svejedno, svaku svoju sumnju iznesite i lekaru.
Nema komentara:
Objavi komentar