Dan pre toga saznajem da moram da se porodim carskim rezom jer je malena bila krupna (4300 grama) a moje karlične mere male.
Suprug me je 18. decembra odveo u porodilište kako bi mi carski rez bio urađen 19. decembra. Ulazim u sobu za prijem trudnica gde me je sačekala medicinska sestra i priključila na CTG koji je pokazao jake kontrakcije. Međutim, od tih kontrakcija ja nisam ništa osetila. Medicinska sestra uplašeno doziva doktorku ginekologa koja predlaže hitan carski rez. Ubrzo se pojavio i načelnik ginekologije koji je trebalo sutradan da me operiše. Pošto je palpacijom utvrdio da grlić materice još uvek nije počeo da se otvara, potvrdio je doktorkino mišljenje. "Spremite trudnicu za hitan carski rez", bile su doktorove reči koje mi i sada odzvanjaju u glavi. Nisam znala šta znači spremiti se za carski rez.
Uzimali su anamnezu. Uplašeno sam davala sve odgovore. U sobi za klizmu sačekala me je ljubazna sestra koja je sve vreme bila sa mnom. Merila mi je pritisak i vadila krv (oprostila sam joj što mi je promašila venu :) ). Hrabrila me je nekim nebuloznim pričama kako bi mi odvukla pažnju. Stavila mi je katetar i pomogla da odem do operacione sale. Smejala sam se jer nisam znala šta me čeka. Ulazim u operacionu salu punu kompresa koja miriše na jod i alkohol. Sestra mi pokazuje gde da legnem. Vezuje mi ruke. Ulazi tim lekara. Doktor mi govori: "Hajde, Jelo, udahni duboko tri puta, pa da završimo posao", doslovno tim rečima. Nasmejala sam se, pogledala na sat (bilo je 11:30) i poslušala ga. Pala sam u dubok san.
Čujem buku i osećam šamaranje (verovatno je to način buđenja :)).Pogledam na sat, bilo je 12:15. Pitam: "Je l' gotovo?" "Gotovo je, Jelena, čestitamo ti, dobila si ćerkicu!", progovara mlada medicinska sestra Aleksandra. Bila je tako nežna i dobra prema meni. Snažno sam je uhvatila za ruku i zaplakala. Rekla je da moram da mirujem i da se mnogo ne naprežem. Imala sam potrebu da kašljem. Tada sam i primetila da boli rana od carskog reza.
Aleksandra mi je dodala mobilni telefon. Htela sam svima da javim radosnu vest. Međutim, svi su već meni čestitali, ne znam kako, ali pre mene su saznala da sam rodila Lenku. Posle par minuta donose mi bebu. Još uvek mogu da osetim njen pogled, verovali ili ne novorođenče je bilo živahno i gledalo me pravo u oči.
Dalja nega u bolnici je bila zadovoljavajuća. Osoblje je bilo korektno, kada mi je bila potrebna pomoć oko ustajanja, pomogli su mi, na sva moja pitanja oko bebe prijatno su odgovarali, a to mi je u tim trenucima bilo najbitnije. Sedmog dana sam puštena iz porodilišta.
To je moja čarobna priča, divna trudnoća, još bolji porođaj....
Mama Jelena
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Nema komentara:
Objavi komentar