Kućni poslovi koje nikako ne bi trebalo da radite u trudnoći

Bez obzira koliko se dobro osećate i što vaša trudnoća protiče u najboljem redu, postoje kućni poslovi koje bi za vreme iščekivanja najlepšeg dana u vašem životu trebalo da izbegavate...

Iako nema žene koja će sa oduševljenjem prionuti na veliko spremanje stana, ovaj posao ipak mora da se povremeno obavlja. Međutim, određeni poslovi u kući mogu biti prilično opasni za buduću mamu i zdravlje njene bebe, te bi u tom slučaju trebalo potražiti pomoć ukućana.

Evo šta bi od kućnih poslova trebalo da izbegavate narednih devet meseci:

Korišćenje hemijskih sredstava
Proizvodi kao što su sredstvo za ubijanje mrava, sredstva za čišćenje rerne ili izbeljivač ne bi trebalo da se nađu u rukama buduće majke jer svi ti proizvodi imaju veoma toksična isparavanja. Veliki broj sredstava za čišćenje ima jak i neprijatan miris, a mogu da budu i opasni ukoliko dođe do njihovog mešanja. Kada počnete sa spremanjem stana, obavezno širom otvorite prozore da biste obezbedili dovoljan protok svežeg vazduha. Sredstva za čišćenje nagrizaju kožu, posebno prave probleme osetljivoj koži, tako da zaštitne rukavice treba da budu obavezan rekvizit. Pročitajte uputstvo i upozorenje na etiketi proizvoda koji ćete koristiti, ali najbolje bi bilo da dok ste u drugom stanju koristite prirodna sredstva za čišćenje koje lako možete napraviti od kuhinjskih namirnica.

Premeštanje nameštaja i podizanje teških predmeta
Tokom drugog stanje ne bi trebalo da se junačite tako što ćete premeštati nameštaj ili nositi teške kese iz prodavnice. Kičmeni stub trpi veliko opterećenje sa povećanjem telesne težine, a svako dodatno opterećenje može da dovede do bolova. Vaše kompletno držanje se menja tokom trudnoće jer se centar za ravotežu pomera unapred i ukoliko budete pomerali ili podizali težak nameštaj, mogli biste da povredite leđa. Iz tog razloga te poslove bi trebalo da prepustite nekom drugom. Kad je u pitanju kupovina, nabavite torbe za šoping na točkiće koje će vam dosta olakšati odlazak po namirnice.

Brisanje prašine
Prašina je utočište za mnoge toksine u našem domu. Jedna studija identifikovala je 35 zagađivača u testiranim uzorcima prašine, uključujući alkil fenole koji se poivezuju sa izmenjenim seksualnim razvojem, zatim organokalajna jedinjenja za koje se sumnja da utiču na razvoj mozga, perfluorovane hemikalije, pesticide i ftalate. Iz tog razloga, da biste sigurno uklonili ove opasnosti prašinu čistite usisivačem, a nameštaj brišite krpom od mikrofibera ili vlažnom krpom i pažljivo menjajte filtere na usisivaču.

Čišćenje životinjskog zmeta
Bez obzira koliko voleli vaše kućne ljubimce čišćenje mačijeg peska i psećeg izmeta se trudnicama nipošto ne preporučuje jer se time izlažu mnogim parazitima i mikrobima. Problem koji bi mogao da nastane ukoliko sami redovno menjate pesak u kom vaš ljubimac vrši nuždu jeste zaraza toksoplazmozom, infekcijom koju prenose paraziti, a koja se nalazi u mačijem izmetu. Ako baš morate obaviti ovaj posao radite to u rukavicama i dobro operite ruke nakon toga.

Kako pomoći bebi koja ima zatvor?

Pokušajte da masažom i jednostavnim vežbicama pomognete svojoj bebi da se oslobodi grčeva i tvrde stolice.

Može da se dogodi da dete na prirodnoj ishrani nema stolicu pet do sedam dana. Ako dobro sisa, ne povraća i napreduje u telesnoj masi - sve je u redu.

Ukoliko vam se čini da se beba muči ili da ima grčeve, možete da probate sledeće:

- blago masirajte stomačić u pravcu kretanja kazaljke na satu,

- dok presvlačite bebu, u ležećem položaju na leđima, radite vežbe razgibavanja: šest do osam puta levo koleno bebe približite njenom desnom laktu, zatim desno koleno levom laktu, zatim blago gurajte u kolenima savijene nogice ka stomačiću. Sve to pomaže da se pokrene ili ubrza rad creva.

- kružnim pokretima blago pritiskajte "jastučiće" ispod prstića na bebinim tabanima.

Stolicu ne treba izazivati stavljanjem toplomera. Ako beba duže nema stolicu ili počinje da povraća (pogotovo žuto - zeleni ili braon sadržaj), potražite pomoć lekara-pedijatra ili hirurga.

Anđelka Kotević, viša medicinska sestra, šef službe «Halobeba» u Gradskom zavodu za javno zdravlje

Da li je mojoj bebi toplo?

Ako se pitate kako da obučete svoje dete, jedini pravi savet bi bio - kao sebe, ili nešto manje, ako je dete živahnije.

Održavanje stalne temperature našeg tela je pod kontrolom centra za termoregulaciju koji se nalazi u mozgu (u hipotalamusu). Tačnije, postoje dva centra za obavljanje te funkcije: jedan u kome se stvaraju impulsi za produkciju toplote, i drugi u kome se stvaraju impulsi za odavanje toplote. Njihova osnovna funkcija je da u organizmu održe stalnost telesne temperature: od 36 do 37 stepeni.


Termoregulacija kod novorođenčadi i mlađe odojčadi je  nedovoljno razvijena jer termoregulacioni centri još uvek nisu funkcionalno zreli. Osim toga, površina tela je u odnosu na telesnu masu velika, a potkožno masno tkivo malo, pa je odavanje toplote na niskoj temperaturi veliko. Takođe je veliko i kada je koža vlažna, pa je zbog toga važno da temperatura prostora u kojem borave novorođenče i odojče bude stalna, i da se u hladnom prostoru ne drže dugo sa vlažnom kožom.
Pošto termoregulacioni centri nisu funkcionalno zreli za produkciju toplote, nisu zreli ni za odavanje toplote, pa kod novorođenčeta i mlađeg odojčeta postoji opasnost od pretopljavanja (što je, nažalost, češće, a opasnije je nego kod odraslih).

Kada su u pitanju starija deca, kod kojih je termoregulacioni centar zreo da obavlja svoju funkciju, ona pokazuju kada im je toplo a kada hladno. Mališani se proporcionalno više kreću od nas, znači - proizvedu više energije i lakše se zagreju. Samim tim se i lakše oznoje, jer je stimulisan centar za odavanje toplote.

Šta obući detetu?
Ako se pitate kako da obučete svoje dete, jedini pravi savet bi bio - kao sebe, ili nešto manje, ako je dete živahnije. Jer samo tako ćete znati da li mu je toplo ili hladno (isto kao vama).

Kada pogledate bebu koja spava, videćete da je opuštena, blago podignutih ručica, nije oznojena - znači da joj nije previše ni toplo, ni hladno. Beba kojoj je hladno biće skupljena, nemirno će da spava ili će čak i da drhti, a ručice i nožice su joj hladne. Tada je pokrijte, ili dodatno obucite. Pretopljena beba će biti rumenih obraza, oznojena, i nemirno će spavati, pokušavajući da se otkrije. To je znak da je manje obučete ili otkrijete.

Zablude o adaptiranom mleku

U ovoj priči ne želim da propagiram adaptirano mleko jer svi znamo da je majčino mleko najbolje za bebu. Svoje dvoje dece sam podigla ” na flašicu” i samim tim sam se susrela sa gomilom stereotipa o kojima želim da govorim.
1. Adaptirano mleko nije otrov! Tako da- bez brige, deca se podižu i rastu i od njega.

2. Da li mama moze ili želi da doji je samo njena stvar. Iščuđavanja zato ostavite kod kuće kad vec hoćete da znate na koji način majka hrani svoje dete.

3. Beba koja se hrani adaptiranim mlekom treba da jede na 3 sata. Ma nije valjda?! Beba koja sisa treba da sisa na zahtev i to je ok a beba koja se hrani na flašicu ne ? A zbog čega to? Beba će da jede kad se bebi jede- tacka!

Otkriveno još jedno čudo majčinih grudi: Koja je uloga areola oko bradavica
4. Pratiti tabele za količinu. Ovo je jedna od najvećih gluposti sto postoji! Koji će to doktor da odredi koliko je beba gladna?! A najgori su mi pedijatri koji pitaju koliko beba jede količinski i onda kad kažem koliko budu u čudu pa kažu- aaa pa to je puno za ovaj period! Nećemo da beba bude debela, prepolovi joj to! Ma stvarno? Ozbiljno? Kako znaš koliko je beba koja sisa pojela? Ta beba moze i 300 ml da pojede za obrok i to ne moze niko da zna a mojoj bebi je mnogo 150 ml? Sto ne kaže mami koja doji- debela ti je beba, na pola sisanja je odbij od sise? Zato sto je to glupo a glupo je i ovo, samo beba zna koliko je gladna i niko drugi.

“Mamama koje ne doje je mnogo lakše”- E PA NIJE TAKO !!
5. Od adaptiranog mleka bebe su krupnije. Svašta! Znate, nije to koncentrat za pilice pa da se beba tovi sa njim! Vise puta su za moju decu prokomentarisali : a hrani se na flašicu, zato je tako krupan/ na. Ne prijatelju, nisu zato krupni vec zbog činjenice da nemaju na koga da budu sitni! Znate, ima nešto sto se zove GENETIKA pa ako smo svi u familiji visoki onda ni deca ne mogu biti drugačija. A druga stvar je APETIT. Moja deca jedu kao zmajevi od prvog dana. Sin je plakao kad sklonimo od njega prazan tanjir, mogao je da pojede koliko i ja. Cerka nije bas takva ali svakako dobro jede. I da, oboje su krupniji ali oboje su i VISOKI tako da nisu debele bebe kao sto je bio strah pedijatra. Cerka sa 9 meseci izgleda kao da ima bar godinu dana a sin sa dve godine izgleda kao da ima četiri. I to nije zbog adaptiranog mleka!

Ovo su najčešći stereotipi sa kojima sam se licno susrela. Svaku majku koja hrani bebu na flašicu savetujem isto- beba treba da jede kad hoće i koliko hoće s čim god da se hrani. Najvažnija hrana za bebu je MAMINA LJUBAV!

PODELITE DALJE HVALA :*

OVO SVE UTIČE NA BEBINU TEŽINU !!

Jedna od najvažnijih roditeljskih briga je koliko često treba hranite bebu, kao i koliko će ona da dobija na težini…
Šta još može da utiče na rast?

Ako se vaša beba rodila u predviđenom terminu, ali male porođajne težine – što je, možda, posledica problema sa posteljicom, moguće je da bude vrlo zahtevna, pa da pohlepno jede prvih nekoliko nedelja, kako bi nadoknadila težinu koju je trebalo da dobije pre rođenja. U svakom slučaju, ako je biološki predviđeno da vaša beba bude veća, ona će vrlo brzo posle porođaja da dobija na težini i visini.

1. Temperament
Na težinu bebe takođe utiče i temperament. Da li vaša beba puzi unaokolo već sa šest meseci, ili je savršeno srećna ako samo sedi i igra se sa svojim igračkama, a već joj je deset meseci? Ako je vaša beba aktivna i mobilna, ona će da troši kalorije mnogo brže nego beba koja mirno sedi na jednom mestu. Ali, čim beba počne da hoda, najčešće nestanu svi tragovi onih slatkih “buhtlica” na nogama.

Grami, centimetri – napredovanje bebe
2. Bolesti
Ako je, kojim slučajem, u prvih nekoliko nedelja posle porođaja vaša beba bila bolesna, moguće je da usporeno dobija na težini, a katkad čak i da gubi na težini. Isto tako, ako vaše dete pati od nekih problema pri hranjenju – na primer, ima rascepljeno nepce, biće joj potrebna posebna briga i način ishrane.

3.Ishrana je značajan faktor koji utiče na to koliko će dete rasti u budućnosti. Taj proces počinje još za vreme majčine trudnoće kada ishrana može značajno uticati na rast deteta u budućnosti. Osim toga, u toku ranog detinjstva, deca bi trebalo da pravilno menjaju način ishrane u skladu sa svojim uzrastom. Već sa šest meseci, deca bi morala da postepeno počnu unositi čvršću hranu koja se u početku gnječi da bi se kasnije unosila u sve većim komadima. U osmom mesecu života, deca bi trebalo da počnu da jedu i meso, a postupnost i pravilnost čitavog procesa, značajno utiču na buduće zdravlje, pa i visinu deteta.

Šta određuje težinu?

1.. Pol

Tablice rasta prema kojima se izračunava napredovanje deteta, razlikuju se za dečake i devojčice, jer i jedni i drugi dobijaju na težini na drugačiji način, i u drugačije vreme. Dečaci su najčešće teži i viši od devojčica istog uzrasta.

2. Genetika

Vaša beba je nasledila gene od vas, i od svog oca, pa upravo Zapamtite da je svaka beba osoba za sebe i da treba da gledate način na koji vaša beba dobija na težini i na koji rasteti geni igraju veliku ulogu u određivanju njene težine i visine. Dvoje sitnih i mršavih ljudi najčešće mogu da očekuju da će imati sitnu bebu, manje telesne težine, dok će visoki, snažno građeni roditelji najverovatnije imati težu i višu bebu. Metabolizam vaše bebe (koji je isto tako određen rođenjem) će takođe odrediti hoće li vaša beba kada poraste moći da jede šta god poželi, a da se pritom ne udeblja, ili će morati da pazi šta jede.

Tata i beba: Kako roditeljska uloga menja muškarca

Najnovija studija istraživača sa Jejla pokazuje da tate u prvim danima roditeljstva takođe prolaze kroz promene karakteristične za majčinstvo.

Poznato je da se po rođenju deteta u telu i mozgu majki mnoge stvari promene, a tim istraživača s Jejla je prvi put ispitao neurološke promene koje donosi očinstvo .

Istraživači su skenirali mozak 16 univerzitetski obrazovanih ljudi u različitim periodima života njihovog mladog deteta i ustanovili su da očinstvo može da dovede do velikih hemijskih promena u mozgu.

Prvo istraživanje ove prirode pokazalo je da se očevi koji su angažovani oko odgajanja deteta brzo prilagođavaju novoj ulozi i bivaju podobni za ulogu roditelja podjednako kao i majke.

"Rana interakcija između oca i deteta i njihovo emotivno spajanje stvara osnovu za čvrstu povezanost oca i deteta, koja ima dugoročan uticaj na kognitivne funkcije i društvene veze deteta. Otkrića ove studije bi mogla da vode ka identifikaciji delova mozga koji su važni za rano povezivanje oca i deteta", piše u studiji.

Naučnica Rut Feldman, profesorka sa univerzitata Bar-Ilan u Tel Avivu, kaže da je ovo samo početak.

"Odavno znamo da mozak majki stvara nove veze po rođenju deteta, a sada smo pokazali da je i mozak oca podjednako osetljiv na iskustvo roditeljstva, u slučajevima kada je otac angažovan oko deteta. Ipak, zasad ne znamo kakvi su dugoročni efekti po muškarca", kaže ona.

Evo sedam stvari koje se promene u mozgu novopečenih (angažovanih) tata:

Uvećanje sive mase
Više sive mase u strijatumu, amigdali i hipotalamusu dovodi do pozitivnih promena u mozgu.

Lakše obavljanje više radnji odjednom
Jedna od ključnih posledica adaptacije na očinstvo, izazvana uvećanjem sive mase.

Veća moć zapažanja
Očevi sve lakše uočavaju potrebe deteta, znaju kada traži hranu, vodu ili spavanje.

Sličnost s majkom
U studiji se navodi da su očevi praktično podjednako "kvalifikovani" za ulogu roditelja kao majke, jer se i kod muškaraca i kod žena odvijaju iste promene u mozgu.

Lošija memorija
Ipak, za razliku od majki, kod očeva se zbog hemijskih promena beleži lošije pamćenje.

Teže donošenje odluka
Takođe, "očinski mozak" vraća fokus na emocije, pa deo mozga koji je zadužen za komplikovane odluke postaje manje aktivan.

Tata poručuje tatama: To što ponekada ustanete noću, ne znači da zaslužujete orden

Roditeljstvo je teško i veliki je izazov kako za mame, tako i za tate i svaka pomoć je dobrodošla. Iz tog razloga, jedan tata bloger odlučio je da napiše svoje iskustvo i da tako svim tatama poruči neke važne stvari...

Bloger Klint Edvards upao je u jednu od zamki roditeljstva. Kako ostali očevi ne bi svojim sebičnim ponašanjem povredili svoje divne i požrtvovane supruge, on je odlučio da nas vom blogu napiše iskustvo i njime pošalje poruku svim, takođe divnim, tatama koji će ga razumeti...

"Jutro nakon duge noći tokom koje praktično nismo spavali zbog naše bebe, svojoj ženi sam rekao 'Ja bar ustajem. Mnogi muškarci to ne rade. Trebalo bi da budeš zahvalna.'

Bio sam umoran. Time što sam rekao želeo sam da joj dam do znanja da je zaista srećna što me ima. Da kažem kako sam požrtvovan otac.

Bilo je to nešto posle sedam ujutru. Mel je na trenutak zastala, pa je sela na fotelju dok joj je Aspen spavao u krilu. Oči su joj bile malo crvene, a njena smeđa kosa bila je slabo pokupljena u konjski rep. Držala je bebu i osetio sam trenutak kada je 'primila' ono što sam joj rekao. Očekivao sam da će se složiti sa mnom. Često razgovaramo o očevima koje poznajemo, a koji se ne bave svojim bebama i smatraju to poslom za mame.

Ali to se nije desilo. Nije se složila.

Umesto toga, Mel je prekrstila noge, pogledala me u oči i rekla: "Volela bih da to više ne govoriš."

Mel još uvek studira, majka je troje dece i radi kao volonter u osnovnoj školi (to je uslov škole u koju ide naše dete). Sate provodi pogrbljena nad tastaturom za kompjuterom na našem trpezarijskim stolu, dok joj je knjiga sa jedne strane, a sa druge bar jedno od naše dece "okačeno" za njenu nogavicu. I uz ogromnu posvećenost učenju, uspeva da održi kuću čistom, kuva, a da ne spominjem dane kada su deca bolesna pa ih treba odvesti kod lekara. I ja joj se nekada noću nudim da joj pomognem i ispunim svoju ulogu oca.

Naravno, o svemu ovome nisam razmišljao kada sam joj rekao onu rečenicu. Ono što sam rekao bio je moj način da je nateram da primeti moj doprinos našem braku. Kao otac zaista se osećam kao da se ne uklapam u stereotipe jer sam veoma uključen u obaveze u kući. Čistim kada se vratim sa posla, ustajem noću kada se deca bude... I činim brojne druge stvari kako bi se naš brak održao. Ali ovoga puta, iz nekog razloga imao sam potrebu da na sve to što ja radim skrenem posebnu pažnju. Pažnju na poslove koji se smatraju obavezama majke.

To jutro vać sam bio obučen u pantalone i košulju. U desnoj ruci držao sam torbu za posao. Zastao sam na trenutak, napravio korak u nazad i pitao je: "Zašto? Mislim... To je istina. Radim puno stvari koje drugi očevi ne rade. Ja sam dobar muž."

Mel je ustala sa bebom u naručju. Naše dvoje starije dece su još uvek spavali, pa smo šaputali. Rekla je:

"Zato što tako ne osećam da smo zajedno u ovome, nego imam osećaj da želiš da te 'poljubim u du**' svaki put kada ti uzmeš bebu noću. Ovo je i tvoja beba, takođe."

Još malo smo razgovarali. Rekla mi je kako ceni sve što radim i svu pomoć u kući, ali joj smeta način na koji to ističem, i likovanje kao da radim nešto vanredno i veliko, a ne, ustvari, samo ono što bi i trebalo.




Moja refleksna rekacija bila je da se iznerviram. Hteo sam odmah da joj izdam spisak i svih ostalih svari koje ja radim, a mnogi ostali očevi koje poznajemo, ne rade, kao i onih koji imaju zastarela shvatanja rodnih podela i uloga u porodici. Već sam otvorio usta da joj sve to kažem, ali me je nešto zaustavilo, zastao sam na trenutak i shvatio da je najbolje da odem pre nego što bilo šta kažem.

Tako da sam na posao otišao bez reči. Ljut.

Bio je dvadeseti minut mog tridesetominutnog putovanja do posla kada sam razmišljao o tome kada sam poslednji put oprao sudove. Pretpostavljao sam da svaki put kada to uradim treba da dobijem pohvalu, pa sam pokušavao da se setim koliko sam puta to uradio.

Ali onda sam se prvi put zapitao - zašto? I ja sam jeo tamo.

Onda sam razmišljao o usisavanju tepiha i širenju veša, za šta sam, naravno, isto svaki put očekivao oduševljenje... I odjednom sam se osetio kao kreten.

Činjenica da je žena odgovorna za decu bila je ustvari duboko ukorenjena u moje shvatanje porodice, i zbog toga sam stavljao na pijedastal stvari koje bi trebalo da budu najnormalnije kada imate malu bebu u kući.

Parkirao sam se i dok sam išao do kancelarije osećao sam se da sam manji od makovog zrna.

Pozvao sam Mel i rekao da mi  je žao: "Upravu si, ovo je brak i ne bi trebalo da očekujem nagradu samo zbog toga što se budim noću, kao da su to neke neverovatne stvari. Prestaću to da radim."

Sa druge strane slušalice na trenutak je bila tišina. Zatim je rekla:"Hvala".