Kućni poslovi koje nikako ne bi trebalo da radite u trudnoći

Bez obzira koliko se dobro osećate i što vaša trudnoća protiče u najboljem redu, postoje kućni poslovi koje bi za vreme iščekivanja najlepšeg dana u vašem životu trebalo da izbegavate...

Iako nema žene koja će sa oduševljenjem prionuti na veliko spremanje stana, ovaj posao ipak mora da se povremeno obavlja. Međutim, određeni poslovi u kući mogu biti prilično opasni za buduću mamu i zdravlje njene bebe, te bi u tom slučaju trebalo potražiti pomoć ukućana.

Evo šta bi od kućnih poslova trebalo da izbegavate narednih devet meseci:

Korišćenje hemijskih sredstava
Proizvodi kao što su sredstvo za ubijanje mrava, sredstva za čišćenje rerne ili izbeljivač ne bi trebalo da se nađu u rukama buduće majke jer svi ti proizvodi imaju veoma toksična isparavanja. Veliki broj sredstava za čišćenje ima jak i neprijatan miris, a mogu da budu i opasni ukoliko dođe do njihovog mešanja. Kada počnete sa spremanjem stana, obavezno širom otvorite prozore da biste obezbedili dovoljan protok svežeg vazduha. Sredstva za čišćenje nagrizaju kožu, posebno prave probleme osetljivoj koži, tako da zaštitne rukavice treba da budu obavezan rekvizit. Pročitajte uputstvo i upozorenje na etiketi proizvoda koji ćete koristiti, ali najbolje bi bilo da dok ste u drugom stanju koristite prirodna sredstva za čišćenje koje lako možete napraviti od kuhinjskih namirnica.

Premeštanje nameštaja i podizanje teških predmeta
Tokom drugog stanje ne bi trebalo da se junačite tako što ćete premeštati nameštaj ili nositi teške kese iz prodavnice. Kičmeni stub trpi veliko opterećenje sa povećanjem telesne težine, a svako dodatno opterećenje može da dovede do bolova. Vaše kompletno držanje se menja tokom trudnoće jer se centar za ravotežu pomera unapred i ukoliko budete pomerali ili podizali težak nameštaj, mogli biste da povredite leđa. Iz tog razloga te poslove bi trebalo da prepustite nekom drugom. Kad je u pitanju kupovina, nabavite torbe za šoping na točkiće koje će vam dosta olakšati odlazak po namirnice.

Brisanje prašine
Prašina je utočište za mnoge toksine u našem domu. Jedna studija identifikovala je 35 zagađivača u testiranim uzorcima prašine, uključujući alkil fenole koji se poivezuju sa izmenjenim seksualnim razvojem, zatim organokalajna jedinjenja za koje se sumnja da utiču na razvoj mozga, perfluorovane hemikalije, pesticide i ftalate. Iz tog razloga, da biste sigurno uklonili ove opasnosti prašinu čistite usisivačem, a nameštaj brišite krpom od mikrofibera ili vlažnom krpom i pažljivo menjajte filtere na usisivaču.

Čišćenje životinjskog zmeta
Bez obzira koliko voleli vaše kućne ljubimce čišćenje mačijeg peska i psećeg izmeta se trudnicama nipošto ne preporučuje jer se time izlažu mnogim parazitima i mikrobima. Problem koji bi mogao da nastane ukoliko sami redovno menjate pesak u kom vaš ljubimac vrši nuždu jeste zaraza toksoplazmozom, infekcijom koju prenose paraziti, a koja se nalazi u mačijem izmetu. Ako baš morate obaviti ovaj posao radite to u rukavicama i dobro operite ruke nakon toga.

Kako pomoći bebi koja ima zatvor?

Pokušajte da masažom i jednostavnim vežbicama pomognete svojoj bebi da se oslobodi grčeva i tvrde stolice.

Može da se dogodi da dete na prirodnoj ishrani nema stolicu pet do sedam dana. Ako dobro sisa, ne povraća i napreduje u telesnoj masi - sve je u redu.

Ukoliko vam se čini da se beba muči ili da ima grčeve, možete da probate sledeće:

- blago masirajte stomačić u pravcu kretanja kazaljke na satu,

- dok presvlačite bebu, u ležećem položaju na leđima, radite vežbe razgibavanja: šest do osam puta levo koleno bebe približite njenom desnom laktu, zatim desno koleno levom laktu, zatim blago gurajte u kolenima savijene nogice ka stomačiću. Sve to pomaže da se pokrene ili ubrza rad creva.

- kružnim pokretima blago pritiskajte "jastučiće" ispod prstića na bebinim tabanima.

Stolicu ne treba izazivati stavljanjem toplomera. Ako beba duže nema stolicu ili počinje da povraća (pogotovo žuto - zeleni ili braon sadržaj), potražite pomoć lekara-pedijatra ili hirurga.

Anđelka Kotević, viša medicinska sestra, šef službe «Halobeba» u Gradskom zavodu za javno zdravlje

Da li je mojoj bebi toplo?

Ako se pitate kako da obučete svoje dete, jedini pravi savet bi bio - kao sebe, ili nešto manje, ako je dete živahnije.

Održavanje stalne temperature našeg tela je pod kontrolom centra za termoregulaciju koji se nalazi u mozgu (u hipotalamusu). Tačnije, postoje dva centra za obavljanje te funkcije: jedan u kome se stvaraju impulsi za produkciju toplote, i drugi u kome se stvaraju impulsi za odavanje toplote. Njihova osnovna funkcija je da u organizmu održe stalnost telesne temperature: od 36 do 37 stepeni.


Termoregulacija kod novorođenčadi i mlađe odojčadi je  nedovoljno razvijena jer termoregulacioni centri još uvek nisu funkcionalno zreli. Osim toga, površina tela je u odnosu na telesnu masu velika, a potkožno masno tkivo malo, pa je odavanje toplote na niskoj temperaturi veliko. Takođe je veliko i kada je koža vlažna, pa je zbog toga važno da temperatura prostora u kojem borave novorođenče i odojče bude stalna, i da se u hladnom prostoru ne drže dugo sa vlažnom kožom.
Pošto termoregulacioni centri nisu funkcionalno zreli za produkciju toplote, nisu zreli ni za odavanje toplote, pa kod novorođenčeta i mlađeg odojčeta postoji opasnost od pretopljavanja (što je, nažalost, češće, a opasnije je nego kod odraslih).

Kada su u pitanju starija deca, kod kojih je termoregulacioni centar zreo da obavlja svoju funkciju, ona pokazuju kada im je toplo a kada hladno. Mališani se proporcionalno više kreću od nas, znači - proizvedu više energije i lakše se zagreju. Samim tim se i lakše oznoje, jer je stimulisan centar za odavanje toplote.

Šta obući detetu?
Ako se pitate kako da obučete svoje dete, jedini pravi savet bi bio - kao sebe, ili nešto manje, ako je dete živahnije. Jer samo tako ćete znati da li mu je toplo ili hladno (isto kao vama).

Kada pogledate bebu koja spava, videćete da je opuštena, blago podignutih ručica, nije oznojena - znači da joj nije previše ni toplo, ni hladno. Beba kojoj je hladno biće skupljena, nemirno će da spava ili će čak i da drhti, a ručice i nožice su joj hladne. Tada je pokrijte, ili dodatno obucite. Pretopljena beba će biti rumenih obraza, oznojena, i nemirno će spavati, pokušavajući da se otkrije. To je znak da je manje obučete ili otkrijete.

Zablude o adaptiranom mleku

U ovoj priči ne želim da propagiram adaptirano mleko jer svi znamo da je majčino mleko najbolje za bebu. Svoje dvoje dece sam podigla ” na flašicu” i samim tim sam se susrela sa gomilom stereotipa o kojima želim da govorim.
1. Adaptirano mleko nije otrov! Tako da- bez brige, deca se podižu i rastu i od njega.

2. Da li mama moze ili želi da doji je samo njena stvar. Iščuđavanja zato ostavite kod kuće kad vec hoćete da znate na koji način majka hrani svoje dete.

3. Beba koja se hrani adaptiranim mlekom treba da jede na 3 sata. Ma nije valjda?! Beba koja sisa treba da sisa na zahtev i to je ok a beba koja se hrani na flašicu ne ? A zbog čega to? Beba će da jede kad se bebi jede- tacka!

Otkriveno još jedno čudo majčinih grudi: Koja je uloga areola oko bradavica
4. Pratiti tabele za količinu. Ovo je jedna od najvećih gluposti sto postoji! Koji će to doktor da odredi koliko je beba gladna?! A najgori su mi pedijatri koji pitaju koliko beba jede količinski i onda kad kažem koliko budu u čudu pa kažu- aaa pa to je puno za ovaj period! Nećemo da beba bude debela, prepolovi joj to! Ma stvarno? Ozbiljno? Kako znaš koliko je beba koja sisa pojela? Ta beba moze i 300 ml da pojede za obrok i to ne moze niko da zna a mojoj bebi je mnogo 150 ml? Sto ne kaže mami koja doji- debela ti je beba, na pola sisanja je odbij od sise? Zato sto je to glupo a glupo je i ovo, samo beba zna koliko je gladna i niko drugi.

“Mamama koje ne doje je mnogo lakše”- E PA NIJE TAKO !!
5. Od adaptiranog mleka bebe su krupnije. Svašta! Znate, nije to koncentrat za pilice pa da se beba tovi sa njim! Vise puta su za moju decu prokomentarisali : a hrani se na flašicu, zato je tako krupan/ na. Ne prijatelju, nisu zato krupni vec zbog činjenice da nemaju na koga da budu sitni! Znate, ima nešto sto se zove GENETIKA pa ako smo svi u familiji visoki onda ni deca ne mogu biti drugačija. A druga stvar je APETIT. Moja deca jedu kao zmajevi od prvog dana. Sin je plakao kad sklonimo od njega prazan tanjir, mogao je da pojede koliko i ja. Cerka nije bas takva ali svakako dobro jede. I da, oboje su krupniji ali oboje su i VISOKI tako da nisu debele bebe kao sto je bio strah pedijatra. Cerka sa 9 meseci izgleda kao da ima bar godinu dana a sin sa dve godine izgleda kao da ima četiri. I to nije zbog adaptiranog mleka!

Ovo su najčešći stereotipi sa kojima sam se licno susrela. Svaku majku koja hrani bebu na flašicu savetujem isto- beba treba da jede kad hoće i koliko hoće s čim god da se hrani. Najvažnija hrana za bebu je MAMINA LJUBAV!

PODELITE DALJE HVALA :*

OVO SVE UTIČE NA BEBINU TEŽINU !!

Jedna od najvažnijih roditeljskih briga je koliko često treba hranite bebu, kao i koliko će ona da dobija na težini…
Šta još može da utiče na rast?

Ako se vaša beba rodila u predviđenom terminu, ali male porođajne težine – što je, možda, posledica problema sa posteljicom, moguće je da bude vrlo zahtevna, pa da pohlepno jede prvih nekoliko nedelja, kako bi nadoknadila težinu koju je trebalo da dobije pre rođenja. U svakom slučaju, ako je biološki predviđeno da vaša beba bude veća, ona će vrlo brzo posle porođaja da dobija na težini i visini.

1. Temperament
Na težinu bebe takođe utiče i temperament. Da li vaša beba puzi unaokolo već sa šest meseci, ili je savršeno srećna ako samo sedi i igra se sa svojim igračkama, a već joj je deset meseci? Ako je vaša beba aktivna i mobilna, ona će da troši kalorije mnogo brže nego beba koja mirno sedi na jednom mestu. Ali, čim beba počne da hoda, najčešće nestanu svi tragovi onih slatkih “buhtlica” na nogama.

Grami, centimetri – napredovanje bebe
2. Bolesti
Ako je, kojim slučajem, u prvih nekoliko nedelja posle porođaja vaša beba bila bolesna, moguće je da usporeno dobija na težini, a katkad čak i da gubi na težini. Isto tako, ako vaše dete pati od nekih problema pri hranjenju – na primer, ima rascepljeno nepce, biće joj potrebna posebna briga i način ishrane.

3.Ishrana je značajan faktor koji utiče na to koliko će dete rasti u budućnosti. Taj proces počinje još za vreme majčine trudnoće kada ishrana može značajno uticati na rast deteta u budućnosti. Osim toga, u toku ranog detinjstva, deca bi trebalo da pravilno menjaju način ishrane u skladu sa svojim uzrastom. Već sa šest meseci, deca bi morala da postepeno počnu unositi čvršću hranu koja se u početku gnječi da bi se kasnije unosila u sve većim komadima. U osmom mesecu života, deca bi trebalo da počnu da jedu i meso, a postupnost i pravilnost čitavog procesa, značajno utiču na buduće zdravlje, pa i visinu deteta.

Šta određuje težinu?

1.. Pol

Tablice rasta prema kojima se izračunava napredovanje deteta, razlikuju se za dečake i devojčice, jer i jedni i drugi dobijaju na težini na drugačiji način, i u drugačije vreme. Dečaci su najčešće teži i viši od devojčica istog uzrasta.

2. Genetika

Vaša beba je nasledila gene od vas, i od svog oca, pa upravo Zapamtite da je svaka beba osoba za sebe i da treba da gledate način na koji vaša beba dobija na težini i na koji rasteti geni igraju veliku ulogu u određivanju njene težine i visine. Dvoje sitnih i mršavih ljudi najčešće mogu da očekuju da će imati sitnu bebu, manje telesne težine, dok će visoki, snažno građeni roditelji najverovatnije imati težu i višu bebu. Metabolizam vaše bebe (koji je isto tako određen rođenjem) će takođe odrediti hoće li vaša beba kada poraste moći da jede šta god poželi, a da se pritom ne udeblja, ili će morati da pazi šta jede.

Tata i beba: Kako roditeljska uloga menja muškarca

Najnovija studija istraživača sa Jejla pokazuje da tate u prvim danima roditeljstva takođe prolaze kroz promene karakteristične za majčinstvo.

Poznato je da se po rođenju deteta u telu i mozgu majki mnoge stvari promene, a tim istraživača s Jejla je prvi put ispitao neurološke promene koje donosi očinstvo .

Istraživači su skenirali mozak 16 univerzitetski obrazovanih ljudi u različitim periodima života njihovog mladog deteta i ustanovili su da očinstvo može da dovede do velikih hemijskih promena u mozgu.

Prvo istraživanje ove prirode pokazalo je da se očevi koji su angažovani oko odgajanja deteta brzo prilagođavaju novoj ulozi i bivaju podobni za ulogu roditelja podjednako kao i majke.

"Rana interakcija između oca i deteta i njihovo emotivno spajanje stvara osnovu za čvrstu povezanost oca i deteta, koja ima dugoročan uticaj na kognitivne funkcije i društvene veze deteta. Otkrića ove studije bi mogla da vode ka identifikaciji delova mozga koji su važni za rano povezivanje oca i deteta", piše u studiji.

Naučnica Rut Feldman, profesorka sa univerzitata Bar-Ilan u Tel Avivu, kaže da je ovo samo početak.

"Odavno znamo da mozak majki stvara nove veze po rođenju deteta, a sada smo pokazali da je i mozak oca podjednako osetljiv na iskustvo roditeljstva, u slučajevima kada je otac angažovan oko deteta. Ipak, zasad ne znamo kakvi su dugoročni efekti po muškarca", kaže ona.

Evo sedam stvari koje se promene u mozgu novopečenih (angažovanih) tata:

Uvećanje sive mase
Više sive mase u strijatumu, amigdali i hipotalamusu dovodi do pozitivnih promena u mozgu.

Lakše obavljanje više radnji odjednom
Jedna od ključnih posledica adaptacije na očinstvo, izazvana uvećanjem sive mase.

Veća moć zapažanja
Očevi sve lakše uočavaju potrebe deteta, znaju kada traži hranu, vodu ili spavanje.

Sličnost s majkom
U studiji se navodi da su očevi praktično podjednako "kvalifikovani" za ulogu roditelja kao majke, jer se i kod muškaraca i kod žena odvijaju iste promene u mozgu.

Lošija memorija
Ipak, za razliku od majki, kod očeva se zbog hemijskih promena beleži lošije pamćenje.

Teže donošenje odluka
Takođe, "očinski mozak" vraća fokus na emocije, pa deo mozga koji je zadužen za komplikovane odluke postaje manje aktivan.

Tata poručuje tatama: To što ponekada ustanete noću, ne znači da zaslužujete orden

Roditeljstvo je teško i veliki je izazov kako za mame, tako i za tate i svaka pomoć je dobrodošla. Iz tog razloga, jedan tata bloger odlučio je da napiše svoje iskustvo i da tako svim tatama poruči neke važne stvari...

Bloger Klint Edvards upao je u jednu od zamki roditeljstva. Kako ostali očevi ne bi svojim sebičnim ponašanjem povredili svoje divne i požrtvovane supruge, on je odlučio da nas vom blogu napiše iskustvo i njime pošalje poruku svim, takođe divnim, tatama koji će ga razumeti...

"Jutro nakon duge noći tokom koje praktično nismo spavali zbog naše bebe, svojoj ženi sam rekao 'Ja bar ustajem. Mnogi muškarci to ne rade. Trebalo bi da budeš zahvalna.'

Bio sam umoran. Time što sam rekao želeo sam da joj dam do znanja da je zaista srećna što me ima. Da kažem kako sam požrtvovan otac.

Bilo je to nešto posle sedam ujutru. Mel je na trenutak zastala, pa je sela na fotelju dok joj je Aspen spavao u krilu. Oči su joj bile malo crvene, a njena smeđa kosa bila je slabo pokupljena u konjski rep. Držala je bebu i osetio sam trenutak kada je 'primila' ono što sam joj rekao. Očekivao sam da će se složiti sa mnom. Često razgovaramo o očevima koje poznajemo, a koji se ne bave svojim bebama i smatraju to poslom za mame.

Ali to se nije desilo. Nije se složila.

Umesto toga, Mel je prekrstila noge, pogledala me u oči i rekla: "Volela bih da to više ne govoriš."

Mel još uvek studira, majka je troje dece i radi kao volonter u osnovnoj školi (to je uslov škole u koju ide naše dete). Sate provodi pogrbljena nad tastaturom za kompjuterom na našem trpezarijskim stolu, dok joj je knjiga sa jedne strane, a sa druge bar jedno od naše dece "okačeno" za njenu nogavicu. I uz ogromnu posvećenost učenju, uspeva da održi kuću čistom, kuva, a da ne spominjem dane kada su deca bolesna pa ih treba odvesti kod lekara. I ja joj se nekada noću nudim da joj pomognem i ispunim svoju ulogu oca.

Naravno, o svemu ovome nisam razmišljao kada sam joj rekao onu rečenicu. Ono što sam rekao bio je moj način da je nateram da primeti moj doprinos našem braku. Kao otac zaista se osećam kao da se ne uklapam u stereotipe jer sam veoma uključen u obaveze u kući. Čistim kada se vratim sa posla, ustajem noću kada se deca bude... I činim brojne druge stvari kako bi se naš brak održao. Ali ovoga puta, iz nekog razloga imao sam potrebu da na sve to što ja radim skrenem posebnu pažnju. Pažnju na poslove koji se smatraju obavezama majke.

To jutro vać sam bio obučen u pantalone i košulju. U desnoj ruci držao sam torbu za posao. Zastao sam na trenutak, napravio korak u nazad i pitao je: "Zašto? Mislim... To je istina. Radim puno stvari koje drugi očevi ne rade. Ja sam dobar muž."

Mel je ustala sa bebom u naručju. Naše dvoje starije dece su još uvek spavali, pa smo šaputali. Rekla je:

"Zato što tako ne osećam da smo zajedno u ovome, nego imam osećaj da želiš da te 'poljubim u du**' svaki put kada ti uzmeš bebu noću. Ovo je i tvoja beba, takođe."

Još malo smo razgovarali. Rekla mi je kako ceni sve što radim i svu pomoć u kući, ali joj smeta način na koji to ističem, i likovanje kao da radim nešto vanredno i veliko, a ne, ustvari, samo ono što bi i trebalo.




Moja refleksna rekacija bila je da se iznerviram. Hteo sam odmah da joj izdam spisak i svih ostalih svari koje ja radim, a mnogi ostali očevi koje poznajemo, ne rade, kao i onih koji imaju zastarela shvatanja rodnih podela i uloga u porodici. Već sam otvorio usta da joj sve to kažem, ali me je nešto zaustavilo, zastao sam na trenutak i shvatio da je najbolje da odem pre nego što bilo šta kažem.

Tako da sam na posao otišao bez reči. Ljut.

Bio je dvadeseti minut mog tridesetominutnog putovanja do posla kada sam razmišljao o tome kada sam poslednji put oprao sudove. Pretpostavljao sam da svaki put kada to uradim treba da dobijem pohvalu, pa sam pokušavao da se setim koliko sam puta to uradio.

Ali onda sam se prvi put zapitao - zašto? I ja sam jeo tamo.

Onda sam razmišljao o usisavanju tepiha i širenju veša, za šta sam, naravno, isto svaki put očekivao oduševljenje... I odjednom sam se osetio kao kreten.

Činjenica da je žena odgovorna za decu bila je ustvari duboko ukorenjena u moje shvatanje porodice, i zbog toga sam stavljao na pijedastal stvari koje bi trebalo da budu najnormalnije kada imate malu bebu u kući.

Parkirao sam se i dok sam išao do kancelarije osećao sam se da sam manji od makovog zrna.

Pozvao sam Mel i rekao da mi  je žao: "Upravu si, ovo je brak i ne bi trebalo da očekujem nagradu samo zbog toga što se budim noću, kao da su to neke neverovatne stvari. Prestaću to da radim."

Sa druge strane slušalice na trenutak je bila tišina. Zatim je rekla:"Hvala".

Zdravlje roditelja: Kako deca utiču na naš imuni sistem?

Verovatno ste do sada čuli da deca menjaju život u potpunosti, ali naučnici su sada otkrili i to da deca utiču na naš imuni sistem. Evo i kako...

Belgijski naučnici su otkrili da na naš imuni sistem mnogo više utiče roditeljstvo nego prehlada ili stomačni virus.

U studiji je učestvovalo 670 osoba između dve i 86 godina starosti, a tim naučnika je u periodu od tri godine pratio više faktora uključujući starost, pol, anksioznost, depresiju, gojaznost, kao i praćenje imunog sistema svakog učesnika pojedinačno.

Istaživači su otkrili da zapravo imuni sistem učesnika nije mnogo varirao tokom perioda praćenja, kao i da je ostao stabilan čak i nakon sezonskog gripa ili stomačnog virusa.

Međutim, njihovi nalazi pokazuju da je jedan od najznačajnijih faktora koji menja imune sisteme pojedinaca taj da li oni žive i podižu dete sa partnerom.

Naime, imuni sistem roditelja koji zajedno odgajaju dete je mnogo jači nego što je to slučaj kod onih koji nemaju decu ili ne žive u zajednici.

“Nedostatak sna, stres, hronične infekcije i svi ostali izazovi roditeljstva čine našem telu mnogo više od nastanka sedih dlaka. Mislim da bi svi roditelji predškolaca ili dece školskog uzrasta trebalo da cene efekat koji njihovo dete ima na njihov imuni sistem”, ističe doktor Adrijan Liston, koautor studije.

Zdravlje dece: Šta je beta - glukan i kako utiče na imunitet mališana?

Kada je u pitanju jačanje imuniteta kod mališana, sve češća preporuka lekara je uzimanje beta-beta glukana, a evo i kako on utiče na zdravlje dece.

Dnevni unos beta – glukana iz kvasca može smanjiti učestalost pojave infekcija gornjih disajnih puteva kod dece za 66 posto, tvrde irski naučnici nakon sprovedenog istraživanja.

Beta - glukan je prirodni sastojak poreklom iz kvasca (Saccharomyces cerevisiae), a autori istraživanja smatraju kako njegova molekulska struktura ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta.

U istraživanju je učestvovalo 174 dece uzrasta od 12 do 48 meseci koja su u poslednja tri meseca imala barem 2 infekcije gornjih disajnih puteva. Deca su bila raspoređena u tri grupe od kojih su dve dobijale 35 mg odnosno 75 mg beta – glukana, dok je treća grupa primala placebo.

Rezultati su pokazali kako su deca koja su dobijala beta – glukan bila mnogo zdravija tokom istraživanja, u odnosu na grupu koja je dobijala placebo.

Tokom 12 nedelja, koliko je trajalo istraživanje, 85 posto dece u placebo grupi obolelo je zbog infekcije gornjih disajnih puteva. Dok je od ove infekcije obolelo 47 odnosno 32 posto dece koja su dobijala beta – glukan – što je značajno manje u odnosu na grupu koja je dobijala placebo.

Naučnici su zaključili kako uzimanje beta – glukana iz kvasca jača imuni sistem i utiče na to da on mnogo efikasnije i brže obavlja svoj posao.

Svake godine oko 12.000 dece završi u bolnici zbog nepravilne upotrebe štapića za uši

Uprkos brojnim upozorenjima lekara, većina ljudi štapiće za uši i dalje koristi na pogrešan način, a istraživanja pokazuju da među njima ima najviše mališana...

Svake godine oko 12.000 dece završi u bolnici zbog povreda nastalih korišćenjem štapića za uši, pokazalo je novo američko istraživanje. U poslednjih 20 godina na hitnim prijemima tamo je završilo 263.000 dece zbog tog problema. To su u proseku 34 povrede na dan. U većini slučajeva povrede su nastale kada su deca sama čistila uši.

Najčešće je reč o puknuću bubne opne, gubitku ravnoteže pa i sluha, pokazuju bolnička istraživanja.

U Velikoj Britaniji zbog istog problema pomoć potraži oko 7000 ljudi svake godine.

"Povrede koje rezultiraju hospitalizacijom su obično probušene bubne opne koje nastaju kada štapić probije rupicu u bubnoj opni. Posebno je opasno ako dete sa štapićem u uvu padne. Štapići za uši takođe mogu oštetiti male kosti uha, a u vrlo retkim slučajevima i stremen, slušnu koščicu u srednjem uhu što tada rezultira problemima s ravnotežom. U ekstremno retkim slučajevima štapići prouzrokuju potpuni gubitak sluha", objasnio je dr. Sajmon Baer, hirurg za uho, nos i grlo iz bolnice Spire Sussex za Daily Mail.

Dvoje od troje pacijenata bili su mlađi od osam godina, a oko 40 odsto njih su deca mlađa od tri godine.

"Jedna od najvećih zabluda kod čišćenja uha koje čujem kao otorinolaringolog je da ih treba čistiti kod kuće s vrhom štapića. To je pogrešno", kaže Kris Džatana i dodaje:

"Slušni kanali se sami čiste. Korišćenjem pamučnih štapića za uši vosak se samo još više gura prema bubnoj opni što povećava rizik od malih do velikih povreda uha."

Najbolje je uho jednostavno ne dirati, ističe dr. Baer. Kod većine ljudi uho se samo čisti, ali oni, čije uši proizvode velike količine voska, treba da potraže pomoć svog lekara koji će ga uputiti na stručno čišćenje.

Kada je vreme za kravlje mleko?

U prvoj godini, bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko ili formula, a kravlje mleko posle navršenih godinu dana. Ali, u uzrastu od oko sedam meseci, mala količina mlečnih proizvoda, pre svega jogurta i sira, predstavlja dobar dodatak bebinoj ishrani.


Blagodeti jogurta i sira
Jogurt je odlična hrana za stariju odojčad. Bogat je kalcijumom, a od aktivnih bakterija koje su u njemu prisutne, digestivni sistem ima mnogo koristi. To je, takođe, sjajan način da beba u organizam unese mast, koja je veoma potrebna u prvoj godini, pa zato uvek treba dati jogurt sa maksimalnim postotkom masti. Čak i deca koja imaju intoleranciju na laktozu (nepodnošenje mlečnog šećera), mogu lako da vare jogurt. Laktoza je prilikom pravljenja jogurta promenjena u mlečnu kiselinu, pa se lakše vari. Pod dejstvom mlečne kiseline se menja i struktura masti i belančevina, što omogućava njihovo bolje iskorišćavanje i lakše varenje. Sir je sledeći mlečni proizvod koji se uvodi u ishranu starijeg odojčeta. Bogat je kalcijumom i neophodnim mastima. Može da se posluži kao namaz ili dodatak jelu. Treba početi sa sirevima blagog ukusa i strukture (mocarela, krem sir), a kada se dete navikne na taj ukus, mogu da se uvedu tvrđi sirevi kao parmezan i ementaler.


Isključivo punomasno mleko
Kada jednom uvedete mleko, neka bude isključivo punomasno. Naime, bebama je potreban visok sadržaj esencijalnih masnih kiselina - koje obezbeđuju važnu energiju za njihov brz rast, a neophodne su za razvoj mozga i mrežnjače oka. Koliko mleka treba unositi?
Dete u drugoj godini treba da pije od 500 do 700 mililitara punomasnog mleka dnevno. Međutim, više od ove količine nije poželjno, zato što bi se tada smanjio unos druge hrane, posebno one bogate gvožđem i drugim neophodnim nutrijentima. Punomasno mleko sa maksimalnim procentom masti je neophodno deci do navršene druge godine života, a posle tog uzrasta se može dati i delimično obrano mleko (dva odsto mlečne masti).


Ima mališana koji brzo prihvate kravlje mleko. Ali, pošto ono ima različit ukus i teksturu od majčinog mleka ili formule, neka deca ga teže prihvataju. Zato ga treba uvoditi postepeno. U početku jednom dnevno, i to jedan deo kravljeg mleka i tri dela mleka koje je dete prethodno pilo, pa postepeno povećavati količinu “celog“ mleka. Malu količinu mleka takođe možete da pomešate sa cerealijama ili sa čvrstom hranom, na primer, sa pireom od povrća. Mala količina može da bude pomešana sa voćem. Ako dete ipak odbija mleko - ponudite mu puding, sutlijaš, ili milkšejk za užinu. Napravite čorbu sa mlekom umesto sa vodom.


Dragoceni saveznik zdravlja
Kada bebin organizam posle prvog rođendana postane spreman za kravlje mleko, ono će postati njegov dragocen saveznik - sjajan izvor kalcijuma, kao i  magnezijuma i vitamina A, značajnih za izgradnju bebinih kostiju i zuba, ali i za regulaciju koagulacije krvi i mišićne kontrakcije. Ako je mleko obogaćeno vitaminom D, to će pomoći telu da lakše apsorbuje potreban kalcijum.

Mleko obezbeđuje proteine za rast, ali i ugljene hidrate kao izvor energije.
Uzimanje dovoljnih količina kalcijuma u ovom uzrastu smanjuje rizik od nastanka raznih oboljenja u kasnijem periodu života - hipertenzije (visokog krvnog pritiska), fraktura kostiju...

Problemi sa spavanjem

To­kom pr­ve dve ne­de­lje ži­vo­ta, ne­ka novorođenčad spa­va­ju pre­ko 14 ča­so­va to­kom da­na, dok dru­ga ima­ju znat­no kra­će pe­ri­o­de sna. Če­sto je ri­tam spa­va­nja od­raz lič­no­sti de­te­ta.

Već od tre­ćeg me­se­ca ži­vo­ta, mno­ga de­ca ima­ju dug i ne­pre­kidan san. Da bi se ovaj ri­tam us­po­sta­vio, po­treb­no je da sisanje u toku noći, odnosno noć­ni obroci budu obavljeni u što tišoj atmosferi, sa pri­gu­še­nim sve­tlom. Ve­o­ma je va­žno da se ra­no usta­li "navika" ko­ja pod­ra­zu­me­va ku­pa­nje uve­če, potom pre­svla­če­nje u ode­ću za spa­va­nje, hra­nje­nje, ma­lo igra­nja i ma­že­nja, a zatim sta­vlja­nje de­te­ta u krevetac da spa­va. Uko­li­ko se ova "procedura" do­sled­no spro­vo­di i de­te se na­vik­ne na nju, bi­će­te ka­sni­je po­šteđe­ni broj­nih pro­ble­ma.

1. Koliko je važno uspavljivanje

Ma­loj de­ci je za to po­ne­kad po­treb­no više vremena - npr. uz pomoć lju­lja­nja, ti­hog pe­vušenja... Međutim, nemojte da bebu uspa­vlju­je­te u na­ruč­ju, jer se mo­že de­si­ti da ka­sni­je uop­šte ne­će hte­ti da spa­va u kre­ve­cu. Što je dete veće, pe­riod uspa­vlji­va­nja tre­ba da bu­de sve kra­ći. Ne­moj­te do­zvo­li­ti da dete dik­ti­ra na­vi­ke koje se tiču uspa­vlji­va­nja.

Uvek sta­vi­te po­red mališana ne­ki nje­mu drag pred­met, npr. igrač­ku ko­jom se igrao to­kom da­na. Pre­po­ruka je da se u dečjoj so­bi osta­vi sla­bo sve­tlo ili da vra­ta bu­du od­škri­nu­ta. Uko­li­ko be­ba spa­va sa va­ma u so­bi, samo od vas zavisi ka­da će­te da je pre­me­sti­te u njenu so­bu (naravno, ako za to imate odgovarajući prostor). Naj­bo­lje je da to uradite pre nego što napuni še­st me­se­ci. Po­sle ovog pe­ri­o­da, mališani se na­vi­ka­va­ju na ljude i pred­me­te, pa burno pro­te­stu­ju uko­li­ko se osta­vlja­ju sa­mi to­kom no­ći.

2. Ako spavate zajedno

Smatra se da oko 15 odsto beba spava sa svojim roditeljima tokom prvih nekoliko nedelja ili meseci. To je velika prednost za majke koje doje, jer ne moraju da ustaju iz kreveta da bi  nahranile novorođenče. Ili, ako ono spava u krevecu pored roditeljskog kreveta, partner može da pomogne tako što će da ga prinese majci na podoj.

Mnogi roditelji se plaše da će kasnije teško »izbaciti« bebu iz zajedničkog kreveta. Međutim, roditeljski strah je uglavnom bezrazložan. Kao što dete učite drugim oblicima samostalnosti (učenje da koristi nošu ili da jede kašikom), možete ga naučiti i da se oseća bezbedno i sigurno kada je samo u krevetu - ali onda kada je za to spremno.

Inače, još se vode rasprave o tome da li se na izvestan način rizikuje ako beba spava u krevetu sa roditeljima. Preporuka Fondacije za proučavanje smrtnosti dece - FSID je da je ipak najbolje da bebe budu u svom krevecu, pored roditeljskog kreveta (ali ne u njemu). Rizik za bebu je veći ako ste vi ili vaš partner pušači, ako pijete alkohol ili uzimate lekove za uspavljivanje, ili ako ste previše umorni.

3. Možda joj nešto smeta

Ako vaša beba noću mnogo plače i neće da se smiri, proverite da li za njenu uznemirenost ima fizičkih razloga. Sledeći spisak može da vam pomogne kako biste bili sigurni da nešto niste izostavili:

- Da li je odgovarajuće obučena?

Da bi im bilo udobno, bebama ispod tri meseca je potreban jedan sloj odeće više nego odraslima. Međutim, izbegavajte da odojče u kući oblačite isto kao kada ga izvodite napolje. I nemojte da temperaturu vaše bebe određujete po njenim ručicama i nožicama - one su prirodno hladnije od ostatka njenog tela.

- Da li je previše svetlo ili previše mračno?

Prejako svetlo može da smeta bebi. Ali, sa druge strane, bebe ne vole ni potpuni mrak. Rešenje je ili prigušeno svetlo ili odškrinuta vrata bebine sobe.

- Da li osip od pelena pravi probleme?

Pelene za jednokratnu upotrebu dobro upijaju, ali to nije razlog da se retko menjaju. Pamučne pelene su, takođe, dobre, ali bebu ne treba ostavljati da duže vreme bude mokra.

- Da li je beba gladna?

Veoma brzo ćete početi da prepoznajete »plač gladi« vašeg čeda. Sasvim male bebe imaju potrebu za čestim obrocima,  naročito ako ih dojite. Majčino mleko je savršena hrana, koja se brzo vari, ali novorođenče ubrzo ponovo ogladni. Međutim, broj obroka nije razlog za brigu. Beba koja sisa se sigurno neće prejesti.

- Da li se beba oseća smireno?

Većina odojčadi se lako uspava na rukama, mnogo lakše nego u krevecu. To je zbog toga što bebe uživaju u toploti vašeg tela i milovanju. Ukoliko se hrane na flašicu, može da pomogne lutka ili cucla, mada to nije adekvatna zamena za ljudski dodir.

4. Ako se često budi noću

- Novorođenčad se budi noću da bi ponovo jela. Njihov želudac je mali i obično ne mogu odjednom da uzmu dovoljno hrane koja bi ih držala sitim cele noći.

- Bebe obično ne plaču kada se probude a nisu gladne, mada to nije slučaj sa svima. Ako beba spava sa vama u krevetu, ili je njen krevetac pored vašeg, primetićete da mirno leži budna, samo razgleda i oseća se ugodno u vašem prisustvu.

- Oko še­stog me­se­ca, ve­ći­na de­ce pre­spa­va ve­ći deo no­ći. Me­đu­tim, iz­bi­ja­nje zu­ba, pro­me­na vre­me­na ili dru­gi sit­ni­ji pro­ble­mi mo­gu da do­vedu do če­šćeg buđe­nja.

- Uko­li­ko se be­ba u uz­ra­stu od šest me­se­ci od­mah po bu­đe­nju na­hra­ni, ona mo­že po­no­vo da us­po­sta­vi ri­tam noć­nih obro­ka ko­je je pre­ki­nu­la. Po­ku­šaj­te sto­ga da ume­sto mle­kom, pro­blem re­ši­te sa ma­lo ma­že­nja. Uko­li­ko de­te poč­ne če­sto da se bu­di to­kom no­ći, po­tru­di­te se da utvr­di­te šta je pravi raz­log toga.

5. Koje je najgore doba dana?

Bebe koje se uglavnom bude noću, brzo će se "vratiti" na spavanje posle obroka. Danju najčešće spavaju malo, najduže ujutru. Uveče će mnogi roditelji da primete kako su im bebe plačljive i da nemaju mira. Sledi uspavljivanje, milovanje, ljuljanje, igranje, kupanje (i bilo šta što može da učini da beba prestane da plače). Ovo je sve prilično jako teško u doba dana kada su i sami roditelji umorni, a poslednje za šta su raspoloženi je šetnja po kući i ljuljanje bebe. To može da bude i najgore vreme za probleme kao što su grčevi, na primer. Blaga masaža i trljanje leđa bebice ponekad mogu da pomognu.

6. Ako ne voli da spava preko dana

Neke bebe jednostavno ne osećaju potrebu da spavaju preko dana. Međutim, pokušajte da »nadmudrite« vašu bebu ljuljuškanjem ili vožnjom u kolicima... Ali, to neće uvek imati uspeha.

Stvorite mirnu, toplu atmosferu, pustite tihu muziku koja opušta. Muzikolozi preporučuju klasičnu muziku - koja odmara, i za koju se smatra da pomaže intelektualni razvoj mališana. Istraživanja su pokazala da klasična muzika može da smiri novorođenče, čak i da smanji stres kod prerano rođenih beba.

7. Kako da vi izdržite

Za bebe je rođenje, ali i nova sredina, obično veliki šok.  Roditelji treba da budu na to pripremljeni, iako će za većinu njih bebino ponašanje da bude prilično zamorno. To će, naravno, da utiče i na česte promene raspoloženja i osećaj nesposobnosti da se izbore sa takvim situacijama. Evo kratkih saveta:

- Nemojte da se nervirate zbog svake sitnice.

- Pokušajte da što manje spremate i kuvate u tom periodu.

- Ne budite ozlojeđeni ako vaš partner možda prespava noćna buđenja i obroke, naročito ako dojite.

- Zbog stalne iscrpljenosti, verovatno ćete imati potrebu da u krevet idete ranije nego obično. Najbolje je da pokušate, ako je to moguće, da pratite bebin ritam spavanja i odmarate se kada i ona utone u slatke snove.

Zašto je važna rutina

Prema prvom gledištu - rutina je dobra i za bebe i za roditelje, a drugo više naginje roditeljstvu - koje sledi potrebe bebe.

Mnogi stručnjaci smatraju da je rutina spavanja poželjna i ostvariva. Ako se beba uspavljuje na vašim rukama sa šest nedelja starosti - to je u redu. Ali bi nadalje trebalo da je odvikavate od toga, jer će to biti mnogo teže sa njenih šest meseci. Mnogi roditelji "podstiču" svoju bebu da se sama uspavljuje, ali je to mnogo lakše reći nego učiniti.

Bebina spavaća soba

Da biste stvorili najbolje uslove za spavanje, evo nekoliko osnovnih pravila koje bi trebalo da ispoštujete:

- Obezbedite odgovarajuću temperaturu sobe.

- Pokrijte bebu lakim, slojevitim prekrivačima, koji po potrebi mogu da se sklone. Nemojte da je ušuškavate, niti da koristite jastuk ili jorgan ako je beba suviše mala.

- Najvažnije pravilo u prostoru gde beba spava, a ako je moguće i u celom stanu, bilo bi da se ne puši!

- Bebe su sklone reakcijama na grinje iz prašine. Zato redovno perite posteljinu, zavese i mekane igračke. Izbegavajte tepihe u spavaćoj sobi - oni su leglo ovih napasnika.

Kako ukinuti noćni podoj

Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata.Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe

U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.

Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže.  U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).

Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.

Kada će beba prestati da se budi noću?
Čovek se budi nekoliko puta u toku noći do kraja života, pa to važi i za bebu. Ali sve dok ne nauči da sama nastavi da spava, ni vi, ni ona se nećete naspavati.

Pre kraja drugog meseca ne treba očekivati nikakav pomak u ritmu noćnih obroka. Mali broj beba tada počinje da povećava razmak između dva obroka što, u početku, ne mora da bude noću, ali je obično posle kupanja. Zato kupajte bebu kasnije uveče, da bi duže spavala noću, a ne danju. Ovaj pomak u ritmu spavanja ne mora da se desi pre šestog meseca, naročito kod odojčadi koja sisaju. Bebe koje se hrane flašicom ranije izbacuju noćni obrok (što nikako ne znači da treba prestati sa dojenjem da bi se to dogodilo).

Kako pomoći bebi da prespava celu noć?
Bebe se lako navikavaju na određen način ishrane, a vi bi trebalo da te navike polako menjate u skladu sa prirodnim potrebama deteta. Većini beba od 2-3 meseca još uvek treba jedno do dva sisanja noću, ali ne više.

Ukoliko ta navika i dalje traje, preduzmite sledeće:

*Povećajte obim obroka pred odlazak na spavanje. Možete dodati u mleko malo pirinčanih pahuljica (vodite računa da beba usled česte upotrebe pirinča ne dobije tvrdu stolicu), a posle šestog meseca i mlevenog keksa. Ako beba samo sisa, ne dajte joj da brzo zaspi na dojci, jer se tako neće dovoljno najesti, pa će kroz par sati da ogladni, već je budite sve dok se ne nasisa.

*Nahranite bebu pre svog odlaska na počinak. Ukoliko, ova mera ne pomaže, odustanite od nje.

*Proverite da li beba dovoljno jede tokom dana. Ako to nije slučaj, razumljivo je što nedostatak kalorija nadoknađuje noću. Može da pomogne češće dojenje danju, ali to je «mač sa dve oštrice», jer se kod nekih beba isti ritam nastavlja i noću, pa dobijate kontraefekat. U slučaju da je beba starija od četiri meseca, razmislite o uvođenju nemlečne hrane jer joj, možda, vaše mleko više nije dovoljno ili, jednostavno, već oseća potrebu za drugom vrstom hrane. Indikaciju za dohranu mlečnom formulom treba da postavi isključivo pedijatar.

*Pokušajte da postepeno "rastežete" period između dva noćna hranjenja tako što ćete da dodajete pola sata svake ili svake druge noći. Umesto da skačete na prvi bebin signal, dajte joj šansu da sama ponovo zaspi. Ako nastavi da plače, pokušajte da je umirite, ali ne i da je uzmete (pomazite je, otpevajte uspavanku ili pustite muzičku igračku da svira). Ukoliko plač ne prestane u razumnom periodu (15 minuta), podignite je i probajte da je stišate na rukama, mazeći je, ljuljajući i pevajući joj. Ne palite svetlo u sobi i budite tihi. Ako sve ovo ne pomogne - nahranite je, sada ste već produžili razmak od prethodnog obroka za dobrih pola sata. Na taj način beba može narednih noći sama za toliko duže da spava. Trudite se da produžavanjem vremena između obroka noćno hranjenje svedete na jedno do uzrasta od šest  meseci, kada treba i njega izbaciti.

*Ne presvlačite bebu u toku noći, osim ako je to apsolutno neophodno. U tu svrhu su se bolje pokazale pelene za jednokratnu upotrebu, jer je u njima beba suva i kad se upiški.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika, koja sve teže može da se promeni, što je dete starije. Nemojte da čekate da prohoda, jer će onda samo da dolazi do vas i traži da sisa.

Kako se izboriti sa lošim navikama?
Veoma je loša navika da se dete uspavljuje hranom. Tako neće hteti da zaspi samo ni kada već bude dovoljno veliko, a prisustvo mlečnog i drugog šećera u usnoj duplji tokom noći dovodi do kvarenja zuba koji počinju da izbijaju, sa dalekosežnim posledicama. Svaki ritual uspavljivanja u sred noći stvara naviku, pa dete bez njega neće da zaspi. Ukoliko ste sigurni da beba dobija dovoljnu količinu hrane tokom dana (lepo napreduje u telesnoj masi), pokušajte da odojčetu, starijem od šest meseci, izbacite noćni obrok na jedan od sledeća tri načina:

Momentalno odvikavanje: kada se beba probudi i počne da plače, nemojte odgovarati, već je pustite da plače. Prve noći će to trajati možda i čitava dva sata, kada će od umora, konačno morati da zaspi. Sledeće noći će plakati znatno kraće, a nakon nekoliko dana, kada se uveri da je plač uzaludan, neće se više buditi. Ova metoda je efikasna, ali malo ko to može da izdrži, jer deluje nehumano. Ukoliko živite u zajednici sa roditeljima, ima vrlo male šanse da uspe. Možda će se i komšiluk buniti, ali ne odustajte. Posle 3-4 noći problem će biti jednom zauvek rešen, pa će i vama i njima ubuduće biti lakše, a beba neće imati nikakve posledice. Ukoliko se u bilo kom trenutku bebin plač promeni i ona zazvuči kao da je u nevolji, obavezno proverite da se nije uplela u pokrivače ili je zauzela nezgodan položaj iz koga ne može sama da se izvuče. Ako vam se, ipak, ovaj način čini previše surovim, pokušajte sledeće.

Postepeno odvikavanje: odgovorite kad vas dete pozove, ali ne tako što ćete ga nahraniti, već na neki drugi način pokušajte da mu pomognete da zaspi (mažanjem, pevanjem, ali bez uzimanja u ruke). Kad se umiri, udaljite se. Ako ponovo počne da plače pustite ga pet minuta ili koliko možete da izdržite, pa ga ponovo umirujte na isti način. Pri tome ne čekajte pored bebinog kreveta dok zaspi, već se «izgubite» ranije, kako bi se vremenom navikla da sama zaspi. Svaki sledeći put je pustite da plače po pet minuta duže pre nego što se pojavite. Možda vas jednom iznenadi i više se ne probudi do jutra.

Vodite evidenciju o vremenu kada se beba budi tokom noći. Probudite se pola sata ranije i sami probudite dete i nahranite ga, ne čekajući da se spontano budi. Narednih dana postepeno povećavajte razmak između noćnih obroka, sve dok se ono ne navikne da prespava celu noć. Ovo ne pomaže ako beba zaspi čim počne da sisa.

Ove metode ne treba primenjivati kod beba koje imaju neki rizik ili zdravstveni problem (rođene pre vremena ili sa malom teselnom masom za datum rođenja, kao i bolesne bebe).

Iz ugla jedne majke: Nekoliko sitnica koje vam nisu rekli o trudnoći

Žene koje su prvi put trudne, sa svih strana su “bombardovane“ svakakvim savetima i pričama. Ali, neke stvari se prećute, a mnoge trudnice bi volele da su ih ipak čule

Na stranici Yahoo Shine jedna mlada majka je sastavila listu stvari koje nije znala pre trudnoće, kako bi poštedela buduće majke nekih iznenađenja. Nas je ova lista na prvom mestu zabavila, nadamo se da će i vas.

1. Neki parovi se hvale da je žena uspela da zatrudni odmah prilikom prvog pokušaja. To može da bude vrlo frustrirajuće za one koji nisu među takvim srećnicima.

2. I od vode možete da dobijete gorušicu.

3. Vaš stomak će postati javno vlasništvo –svako će sebi dati za pravo da ga dodirne. Dok u početku to može da vam bude čak i slatko, vremenom će vam biti sve napornije.

4. Svako će sa vama hteti da podeli i one najstrašnije priče o trudnoći i porođaju, kao da namerno želi da izazove paniku. Radi svog dobra, pokušajte to da izbegnete.

5. Hormoni toliko divljaju, pa će vam se dešavati svakakve situacije. Odjednom možete da postanete opsednuti nečim (najčešće hranom) i insistirate da partner usred noći ode da to kupi.





6. Vaši unutrašnji organi, posebno bešika, mogu da budu"„ugruvani" sitnim nožicama vaše buduće bebe, koje ćete ponekad osećati kao da su bombe.

7. Nokti na vašim nogama rastu ubrzanim tempom. Istim tempom raste i vaš stomak, pa će vrlo brzo će doći dan kada više nećete moći da ih sami isečete.

8. Ponekad će vam sve smetati - uključujući vazduh, gravitaciju i sve ljude koje ste ikad upoznali. Malo šale ne škodi, ali prosto ćete se začuditi šta sve može da vam zasmeta.

9. U poslednjoj nedelji trudnoće isključite mobilni i nemojte da budete onlajn, jer će vas svi stalno pitati: "Je li stigla beba?".

10. Oni koji uzmu vaše "supertajno" ime za bebu, postaće vaši doživotni neprijatelji.

11. Desert će vam postati obrok!

Stres u trudnoći utiče na mentalni razvoj deteta

Buduće majke koje su u trudnoći nervozne i pod stresom rizikuju da rode decu sa mentalnim poremećajima i problemima u ponašanju.

Nervoza i stres u trudnoći prenose se na bebu mogu i da ostave trajne posledice na njeno zdravlje, tvrde stručnjaci.

Ova deca se rađaju sa većim rizikom od mentalnih bolesti i problema u ponašanju.

Nemački naučnici su obavili istraživanje na 25 žena i njihovoj deci koja sada imaju između 10 i 19 godina. Ove majke su tokom trudnoće bile svakodnevno izložene stresu zbog problema u porodici i nasilnih partnera.

Njihova deca su, mnogo godina kasnije, utvrdilo je istraživanje osetljivija na stres od drugih tinejdžera.Takođe, oni reaguju impulsivnije i ne umeju da kontrolišu svoje emocije kao njihovi vršnjaci.

Istraživači objašnjavaju, da trudnice pod stresom svojim bebama još u stomaku šalju poruku da će se roditi u opasnom svetu.Oslobađanje majki od stresa i nervoze tokom trudnoće veoma je važno za buduće mentalno zdravlje njihove dece.

Naučnici otkrili kako najlakše umiriti uplakanu bebu

Istraživači kanadskog Univerziteta u Montrealu pronašli su jedinstveno rešenje za sve umorne i nenaspavane roditelje koji vode bitku sa plačem svoje bebe...

Umiriti uplakanu bebu roditeljima često nije jednostavno, ali čini se da je napokon nađeno rešenje za sve mame i tate čija bebica ne prestaje da plače. Naime, puno bolje od pričanja detetu, deluje jedna druga metoda.

"Mnoga istraživanja proučavala su kako pevanje i govor utiču na bebinu pažnju, ali mi smo želeli da saznamo kako utiču na bebinu emocionalnu samokontrolu koja kod tako malo dece, naravno, nije razvijena. Verujemo da pevanje bebama i deci pomaže da tu sposobnost razviju u većem kapacitetu', ističe Izabel Perec, profesorka na Univerzitetu u Montrealu.

U istraživanju 30 zdravih beba između šest i devet meseci slušalo je snimke gugutanja beba, govora odraslih i pesama. Snimke su puštane bebama sve dok nisu napravile plačljivi izraz lica (spuštene obrve i uglovi usana, otvorena usta i podignute obrve), kojim bebe izražavaju osećaj nezadovoljstva i tuge.

Kad su slušale muziku bebe su ostale mirne oko devet minuta. Kada su slušale gugutanje ostale su mirne malo duže od četiri minuta, a govor odraslih držao ih je mirnima manje od četiri minuta. Dakle, muzika ih je ponela što upućuje na to da bebe imaju mentalni kapacitet da se oduševe muzikom baš kao što je to kod odraslih.

Tim psihologa kaže da je ovo otkriće važno jer u zapadnoj kulturi majke češće pričaju svojoj deci kad žele da ih smire, te tako propuštaju dobrobit pevanja koje može uticati na ljudsku sposobnost samokontrole osećaja.

Naučnici dodaju da pevanje može smanjiti i osećaj frustracije kod roditelja. Osim pevanja uživo, roditelji mogu pomoći bebi da prestane sa plakanjem tako što će joj puštati muzičke snimke.

Istine i zablude o pravilnim položajima bebe

Dok ne savladaju nesigurnost roditelji često osećaju strah i imaju nedoumice kako da nose bebu, u kom položaju treba da spava, kada sme da počne da sedi i kako da se ponašaju kada počne da pravi prve korake.

Pročitajte odgovore na najčešća pitanja, opustite se i verujte svom instinktu


Bojim se da uzmem svoju novorođenu bebu. Kako to da uradim, a da je ne povredim?
Novorođenče najčešće držimo u naručju - u ležećem položaju na leđima, uz pridržavanje glave rukom, ili mu se glava oslanja na našu podlakticu. Uspravljamo ga samo da bi podrignulo. Prilikom uzimanja ili spuštanja u krevet bebe mlađe od šest nedelja, uvek joj jednom rukom pridržavamo glavu. U kasnijem uzrastu je najpre okrenemo na bok, pa onda podignemo ili spustimo, bez pridržavanja glave.


Kako pravilno da držim dvomesečnu bebu?
Kada beba bude u stanju da samostalno drži glavu - može da se nosi u naručju, bez pridržavanja glave, oslonjena na naše telo prednjom stranom ili leđima. Ovaj poslednji položaj je omiljen, jer beba može bolje da posmatra svet oko sebe. Nešto stariju bebu možemo da držimo tako da sedi na jednoj našoj ruci, ili preko kuka.


U kom položaju beba treba da spava?
Položaj na leđima prija bebi. Ali, sasvim mala beba, ukoliko nije podrignula nakon obroka - može, ako bljucne u tom položaju - da se zagrcne, što zna da bude opasno.
Našu petomesečnu bebu jako raduje kada je "cupkamo" na nogama. Da nije rano za to?
Jeste! Odojče već u uzrastu od pet meseci može da se refleksno, ali na kratko odgurne ispruženim nogama o čvrstu podlogu. Čim refleks popusti - kolena mu klecaju, da bi se ubrzo ponovo odgurnulo. Deluje kao da takva aktivnost raduje bebu, pa odrasli vole da je cupkaju u tom položaju. Međutim, ortopedi upozoravaju da to ne treba činiti, jer je koštano-zglobni sistem u tom uzrastu isuviše slab da izdrži detetovu težinu, zbog čega mogu da nastanu izvesna oštećenja. Najbolje je da se dete uspravi na noge samo - kada za to dođe vreme.
Zato je beba mlađa od dva meseca najbezbednija u položaju na boku, poduprta iza leđa pokrivačem da se ne bi prevrnula. U toku dana više puta menjajte stranu na kojoj beba leži, i ne okrećite je licem ka zidu, jer će u tom slučaju da se zabacuje unazad, pokušavajući da ostvari komunikaciju sa okolinom. U principu, nikakvo zabacivanje glave unazad nije dobro. Jer, ako se često ponavlja, remeti normalan proces uspravljanja i dovodi do krivljenja vrata. Iz istog razloga, i zvečke koje vise iznad bebinog kreveta - ne treba da budu okačene iznad njene glave, već iznad stomaka! Stručnjaci ne preporučuju da se beba mlađa od dva meseca ostavlja u položaju potrbuške bez nadzora, jer je sindrom iznenadne smrti znatno češći kod mlađe odojčadi u tom položaju. Naravno, kada je beba budna, poželjno je da se postavlja i potrbuške, kako bi vežbala uspravljanje na ruke, ali do dva meseca - samo pod nadzorom odrasle osobe. U svakom slučaju, nije poželjno da beba leži isključivo u jednom položaju, jer su u prva tri meseca kosti još uvek mekane. Zbog toga može da dođe do deformacije dela tela na koji se beba isključivo oslanja.

U kom položaju da šetam bebu?
Beba uzrasta do dva meseca se nosi u naručju ili vozi u kolicima u ležećem položaju. Odojče starije od dva meseca može da se nosi u specijalnoj marami, jer u njoj zauzima manje-više ležeći položaj. Sa puna četiri meseca može u polusedeći položaj - do 45 stepeni, u nosiljci ili kolicima. Beba koja može da sedi samostalno, sme da se vozi u kolicima u sedećem položaju, ali čim zaspi - treba je vratiti u horizontalan položaj. Što se tiče kengur nosiljke, u njoj nije dobro nositi bebu pre uzrasta od pet-šest meseci, naročito ako spava. U nosiljci na leđima ne treba nositi bebu koja ne može da sedi samostalno, a nije pogodna ni ako dete spava.


Kada bebu smemo da stavljamo da sedi?
Iako se zdravo odojče već sa pet meseci uspravlja iz polusedećeg u sedeći položaj, držeći se za ručku kolica, njegov koštano-zglobni sistem još nije spreman za sedenje. Ali, već od tog uzrasta, ono u položaju na leđima podiže noge i najpre se hvata za butine, a krajem šestog meseca stavlja svoja stopala u usta. To je izvanredna vežba za sedenje. Zapravo, beba sedi u položaju na leđima, i pri tome vežba mišiće potrebne za samostalno sedenje, a još ne opterećuje kičmu. Najbolje je da sedne kada to sama bude mogla, bez ikakvih pomagala. Za to je potrebno da najpre nauči da kleči, a to će se desiti tek u osmom-devetom mesecu. Dotle možete da je na kratko stavljate da sedi u kolicima, auto sedištu, kao i u vašem naručju. Stolica za hranjenje je dozvoljena tek za dete koje samostalno sedi (od osmog meseca).  


Od kog uzrasta bebu smem da stavljam u dubak?
Pomagala uglavnom služe odraslima, dok za bebu nisu od koristi, a  neka su i štetna. Dubak-šetalica se uopšte ne preporučuje, jer ometa prirodne faze uspravljanja, kroz koje svako dete treba da prođe kako bi formiralo pravilnu šemu hoda. Osim toga, nisu retki ni deformiteti stopala, jer dete u dupku hoda oslanjajući se na vrhove prstiju, što je krajnje nepravilno. Deca koja su koristila dubak-šetalicu su trapava, jer nisu imala priliku da uvežbaju ravnotežu pri samostalnom hodu, kao ni padanje. Ona češće padaju i češće se povređuju pri padu, da ne pominjem opasnosti u koje mogu da zapadnu koristeći dubak, jer sa njime dospevaju tamo gde inače ne bi mogla.


Da li bebu da stavljamo u skočka?
Skočko (sprava koja visi u dovratku ili sopstvenom ramu, u koju se dete stavlja kao u dubak) takođe nije bezbedan. Pojedini ortopedi upozoravaju na mogućnost određenih vrsta povreda u kostima i zglobovima. Prvobitno bebino oduševljenje slobodom kretanja ekstremiteta može da preraste u frustraciju kada shvati da mora da ostane u dovratku ili ramu. U svakom slučaju, ni na trenutak ne sme da se ostavlja u skočku (kao ni u dupku) bez nadzora. Ogradica je mnogo bezbednija, a takođe pruža detetu mogućnost samostalnog uspravljanja na noge - držeći se za nju, što je prirodan način ovladavanja ravnotežom. Preporučuje se za odojče koje sedi samostalno, kao i starije. Bezbednije su mrežaste od drvenih ogradica, jer nema mogućnosti povrede pri padu.


Da li je dobro da dete pridržavamo kaiševima dok uči da hoda, kako ne bi padalo?
Korišćenje pojasa sa kaiševima u vreme prohodavanja nije prirodno, jer ne dozvoljava detetu da oseti gubitak ravnoteže, a time i da ga prevlada. Pad je sastavni deo prohodavanja, a vaša je dužnost da dete pri tome zaštitite od povređivanja. Ono će prve korake da napravi držeći se za okolne predmete, a pustiće se samo kada oseti sigurnost. Mi treba samo da budemo tu, da ga stimulišemo u tome, i kada izgubi ravnotežu da ga dočekamo u zagrljaj.

Razvoj bebe: Sve što bi roditelji trebalo da znaju o leškarenju na stomaku

Iako bebe često negoduju kada ih stavite na stomak, ovaj položaj je veoma važan za njihov razvoj. Saznajte koliko dnevno bi trebalo da dete leži okrenuto ka podu i kako da ga odobrovoljite i zabavite dok leškari na stomačiću...

I dok se većina roditelja fokusira na to da njihova beba spava na leđima, mnogi zaboravljaju koliko je leškarenje na stomaku bitno. Vreme provedeno na stomačiću doprinosi razvoju bebe na više načina. Osim što sprečava pojavu sindroma zaležene glave, bebe se na taj način pripremaju za prevrtanje i puženje. Kroz vreme koje provodi na stomačiću beba se fizički osposobljava za dalji razvoj i nove pokrete. Postepeno ćete primetiti kako su kod deteta sve vidljiviji mišići na rukama, gornjem delu leđa i ramenima.

Osnovne stvari koje roditelji treba da znaju o leškarenju na stomačiću

Američka akademija pedijatara smatra da ne treba puno čekati kako bi beba počela da leži na stomaku. Zapravo, bebe rođene u terminu i one koje nemaju nikakvih zdravstvenih probema mogu se staviti na stomak već po dolasku kući iz porodilišta. Naravno dok su budne i uz stalni nadzor.

Nemojte se iznenaditi ukoliko se vašoj bebi ležanje na stomaku ne svidi odmah i ukoliko se početni pokušaji završe otporom.

“Bebe obično ne vole da se okreću na stomak i mogu biti prilično mrzovoljne zbog toga. Prvi put će možda izdržati samo jedan minut, dok ne počnu da plaču. Zato je potrebno postepeno ih navikavati da budu u tom položaju”, kaže pedijatar Majkl MekKena iz Rilej bolnice na Univerzitetu Indijana.

Koliko je onda vremena provedenog na stomačiću dovoljno? Kada su u pitanju novorođene bebe, onda je dovoljno dve do tri sesije dnevno u trajanju od tri do pet minuta, a najidelanije vreme je nakon spavanja ili menjanja pelena. “Ukoliko se beba protivi da bude okrenuta na stomak, nemojte je siliti, već probajte u nekom sledećem trenutku”, savetuje pedijatrica Ašanti Vuds.

Kako prolazi vreme, vaša beba će verovatno početi da uživa u svom “treningu”, te možete postepeno da povećavate broj i trajanje sesija ležanja na stomaku. Između bebinog trećeg i četvrtog meseca, ona bi trebalo da provede bar 20 do 30 minuta dnevno na stomaku. Držite se te prakse sve dok beba ne bude sposobna da se sama okrene, što bi trebalo da se dogodi oko petog ili šestog meseca starosti.

Kako da navikavate bebu da leži na stomaku

Kao i većina vežbi, vreme provedeno na stomačiću je prilično jednostavno. Postavite meku prostirku ili ćebence na ravnu površinu i stavite bebu preko. Idealno mesto za ležanje na stomaku je pod, ali bebu takođe možete staviti i na svoj stomak, grudi ili krilo. To što će videti vaše lice može biti podsticaj za bebu da joj glavica bude podignuta, što je vrlo bitno, jer na taj način jača mišiće na vratu. Ipak roditelji lišeni sna (čitajte: svi mi) mogu vrlo lako doći u iskušenje da zadremaju, a takođe može zaspati i beba zbog uzajamnog stvaranja toplote.

Pedijatri roditeljima savetuju da budu strpljivi i da, ukoliko beba ipak ne želi da leži na stomaku, probaju da je postave da leži na stranu. Američka akademija predlaže da se iza bebinih leđa stavi smotani peškir, kao i smotani peškirić za lice ispod bebine glave, ukoliko je potrebno pridržavati je. Bebine ručice treba da budu ispred nje, a obe noge napred, savijenih kolena zbog udobnosti. Bebu okrenite na drugu stranu svakih 10 do 15 minuta.

Kako da leškarenje na stomačiću bude zabavno

U idealnom svetu, vaša beba će se sama zanimati dok leži na stomaku, ali uglavnom je mnogima od njih potrebna neka vrsta stimulacije za to vreme. Zbog toga bi roditelji trebalo da pronađu način da bebi zaokupe pažnju, a to će najlakše učiniti tako što će izvaditi neku igračku i staviti je malo dalje od nje, tako da beba mora da se ispruži i dohvati je. Takođe, možete vrteti igračku ispred bebe. “Pomerajte bebine ručice, čitajte joj, pevajte ili stavite ispod nje prostirke različitih boja - bilo šta što će držati njenu pažnju”, savetuje doktor MekKena.

Na šta majke treba da obrate pažnju tokom prvog meseca?

Nakon izlaska iz porodilišta, novopečena mama suočiće se sa mnoštvom nedoumica i dilema. Najvažnije je da savlada strahove, da održi psihičku ravnotežu i smirenost, i da se sa ljubavlju posveti prinovi.

Mama tek treba da se upozna sa bebom, što podrazumeva strpljenje i privikavanje na novi životni ritam. Od velike pomoći može da bude patronažna sestra koja posećuje majku i dete odmah nakon njihovog izlaska iz porodilišta i pokazuje na koji način beba treba da se kupa, povija, doji, neguje, kako joj se obrađuje pupak… S druge strane, majčino mleko najbolji je izvor hranljivih materija neophodnih za razvoj deteta, a ako majke nisu u mogućnosti da doje treba, važno je da je hrana koju daju bebi budeobogaćena adaptiranom formulom.

Kako roditelji znaju da je njihova beba dobro?

Pored fizioloških funkcija (disanja, sisanja, obavljanja male i velike nužde) dete vidi, čuje, oseća miris i ukus, reaguje na dodir, iznenadnu promenu položaja ili bol. Plač je izraz osećanja neprijatnosti i nezadovoljstva – beba tako komunicira sa majkom, pokušavajući da joj saopšti da je gladna, mokra, pospana ili da je nešto boli. Kada su osnovne potrebe zadovoljene, novorođenče se oseća smireno i tone u san. Ne zaboravite, svaka beba obožava da je majka i otac nose, ljube, grle, maze i ljuljuškaju, zato bi to trebalo raditi što češće.

Kada se javljaju grčevi kod beba i na koji način treba reagovati?

Grčevi praćeni plačem, uz savijanje nožica, mogu se javiti i u prvom mesecu života.Veruje se da nastaju zbog nezrelosti bebinog sistema za varenje. Mogu se ublažiti ukoliko beba pravilno sisa, što u ovom slučaju znači da ne guta vazduh. Takođe, trebalo bi svaki put sačekati da novorođenče podrigne nakon obroka. Masiranje, topli oblozi na stomačiću i čajevi, kapi i sirupi protiv grčeva, takođe mogu biti korisni. Ukoliko beba ne prestaje da plače, a pri tom ima i povišenu temperaturu, savetuje se poseta pedijatru.

Da li je otečenost grudi kod novorođenčeta normalna pojava?

Nema razloga za paniku! Reč je o fiziološkoj pojavi koja je posledica dejstva majčinih hormona koji su tokom trudnoće prošli kroz posteljicu.

Da li žućkaste naslage na bebinom temenu mogu biti opasne?

Ova pojava naziva se temenjača i, takođe, nastaje usled dejstva majčinih hormona. Naslage treba tretirati uljem za bebe, a preporučuje se i svakodnevno pranje kosice. Takođe, trebalo bi kožu glave novorođenčeta blago trljati frotirom ili mekom četkom.

Da li je normalno da se beba trza u snu?

Zbog nezrelosti nervnog sistema, primitivni refleksi prisutni su najčešće do šestog meseca života. Na jake nadražaje iz okoline, kao što su zvuk, svetlost ili nagli pokreti, beba reaguje refleksno celim telom, šireći i opružajući i ruke i noge. Ova pojava naziva se Moroov refleks. Ukoliko primetite da se detetu trese i donja vilica, nema razloga za brigu! To je još jedan znak nezrelosti nervnog sistema, koji će vremenom nestati.

BAŠ U OVIM POLOŽAJIMA I USLOVIMA TREBA BEBA DA SPAVA

Univerzitetska klinika Hajdelberg objavila je preporuke za spavanje novorođenčeta i odojčeta, koje vam prenosimo.
1. Spavanje na leđima, nikako ne na stomaku ni na boku
Ova preporuka važi za svako spavanje, bez obzira da li je u pitanju kratko dremanje tokom dana ili spavanje tokom noći, da li beba probudila pa je ponovo uspavljujete. Važno je da ove preporuke usvoje svi koji se brinu o bebi: bake i deke, rođake, bebi siterke… Oko šestog meseca beba će početi sama da se okreće u krevetu, to je trenutak kada treba da je pustite da zauzme položaj koji voli. Vreće za spavanje pomoći će da i starije bebe spavaju na leđima.

2. Životna sredina oslobođena od duvanskog dima (kako u trudnoći, tako i kad se beba rodi)
Najbolje bi bilo da buduća majka prestane da puši još pre planirane trudnoće. Pušenje u trunoći jedan je od najvećih faktora SIDS, rizik je kod ove dece tri puta veći nego kod majki nepušača. Pasivno pušenje je podjednako rizično, ne dozvolite nikome da puši u prostoru gde boravi ili spava vaša beba.

3. Temperatura u sobi za spavanje 16-18 ºC
Možda vam se može činiti kao previše niska temperatura, ali svakako ne bi trebalo da prelazi 20 stepeni.

4. Izbegavanje pregrevanja
Zaboravite na kapice, jastuke i tešku ćebad, marame/šalove, plišane igračke…



5. Obezbeđen krevetac, spavanje u džaku za spavanje
Ne ostavljajte bebu da spava na kauču, fotelji ili u nosiljci čak ni kratko preko dana.

6. Optimalna sredina za spavanje je sopstveni krevet u roditeljskoj spavaćoj sobi
Nikako ne dozvolite da beba spava sa vama u krevetu. Na kraju podoja desi se da mama i beba zajedno utonu u san. To je jako opasna situacija, za nekoliko minuta beba se može ugušiti jastukom, pokrivačem ili maminom dojkom.

7. Ako je dete naviknuto na cuclu, onda je dozvoliti i za spavanje
Bebi koja je traži dajte cuclu dok se uspavljuje, ali je nemojte vraćati ako u snu ispadne iz usta. Održavajte higijenu cucle i zanemite je ako primetite oštećenja.

8. Ležanje na stomaku (dok je dete budno)
Radi izbgavanja ortopedskih problema, ali i radi vežbanja, novorođenče/odojče treba više puta dnevno, kad je budno, pod nadzorom roditelja da leži na stomaku. Na dnevnom nivou to vreme treba da iznosi oko 30 minuta.

7 skrivenih zdravstvenih opasnosti za bebu

Svakoj majci su zdravlje i bezbednost njegnog deteta na prvom mestu. Ipak, predočićemo vam nekoliko skrivenih opasnosti na koje treba da obratite pažnju Ne postoji ništa lepše od osećanja koje vas obuzima kada držite svoju sićušnu bebu u naručju. Ali, istovremeno osećate strah, jer svet koji vas okružuje deluje preteće za to malo stvorenje. Međutim, bebe su mnogo otpornije nego što izgledaju, a vaša briga, iako sasvim razumljiva, ipak je preterana. Na kraju, da bi sve bilo OK, ukazujemo vam na nekoliko potencijalnih, skrivenih opasnosti po bebu, kao i na načine na koje biste najlakše mogli da ih izbegnete.
1. PRANJE RUKU

Kada postanete majka i obaveze vam se uvećaju, može vam se dešavati da zaboravite na sasvim jednostavne stvari, kakva je, recimo, pranje ruku nakon upotrebe toaleta. Ipak, temeljno pranje ruku jedna je od najvažnijih mera sprečavanja prenošenja infekcija i bolesti na bebu. Iskustvo pokazuje da sve one, od prehlade do stomačnih tegoba, mogu da se prenesu rukama (na kojima se zadržavaju mikroorganizmi). Eksperti zato naglašavaju važnost redovnog pranja ruku, a naročito nakon korišćenja toaleta, pre pripreme hrane ili dodirivanja bilo kojeg predmeta koji bi beba mogla staviti u usta. Ali, iako su higijenske navike veoma važne, eksperti naglašavaju da treba da vodite računa o tome da ne pređu u krajnost – da postanete opsednuti čistoćom i da sterlišite sve što dotaknete. Na kraju krajeva, izlaganje bakterijama u određenoj meri pomaže u razvoju bebinog imuniteta.

2. RASHLAĐIVANJE PROSTORIJA

Organizam vaše bebe još uvek nije sposoban da reguliše temperaturu tela. Ako joj je pretoplo, ona ne može da se znoji, i tako da se rashladi, što predstavlja realan rizik od pregrejavanja tela i frasa (febrilne konvulzije), čak iznenadne smrti u kolevci. Sudeći prema istraživanjima, većina roditelja ne zna koja je adekvatna sobna temperaturu za bebu. Štaviše, mnogi smatraju da je ona često mnogo viša od one koju preporučuju stručnjaci (od 16 do 20 stepeni C). Najbolji način da proverite odgovara li bebi sobna temperatura jeste da položite šaku na njen stomačić. Ukoliko je vlažan ili naprosto “gori”, onda joj je previše toplo i obavezno morate da uklonite jedan do dva sloja odeće ili pokrivača. Najpraktičnije rešenje jeste da nabavite sobni termometar, koji će vam omogućiti stalnu kontrolu temperature u prostoriji. Takođe, tokom hladnih meseci, obavezno skinite bebi kaputić i kapu čim uđete u prostoriju, jer one gube najveći procenat viška toplote – do 85% – preko glavice. Beba uvek treba da spava na leđima, a nožice treba da su joj u podnožju kreveca, da ne bi mogla da se previše pomera ispod pokrivača.

3. OPASNOST OD PADA

Valjda ne postoji majka kojoj se to nije desilo bar jednom: upravo ste skinuli ukakanu pelenu, oprali ste guzu i sada još da stavite čistu… Ali, zaboravili ste pakovanje u drugoj sobi! Uveravate sebe da će beba biti sigurna dok ne odete po njih – na kraju krajeva, do sada još nije pokušala da “siđe” sa podloge za prepovijanje… Ipak, morate da znate da je UVEK opasno ostavljati bebu bez nadzora, bez obzira na to da li već može sama da se okreće ili ne. Zato podloga za prepovijanje sa sigurnosnim kaiševima može da bude od pomoći. Osim već pomenutog rizika, postavljanje dečijih sedišta za kola (ili nosiljki) na podignute površine takođe može da bude opasno zbog padova i povređivanja. Zato uvek stavljajte bebu na ravnu površinu, na pod ili tlo.

4. VRUĆE TAČKE

Teorijski, zagrevanje mleka i kašica u mikrotalasnoj pećnici deluje jednostavno. U svakom slučaju, mnogo je brži i lakši način od zagrevanja mleka u posudi sa vrućom vodom, i to u tri sata posle ponoći. Ali, mikrotalasi ne zagrevaju hranu ravnomerno, te gornji slojevi mogu da budu mlaki, ali u središnjim mogu da se nađu vrele “tačke”, koje mogu da ispeku bebin jezik. Iako traje duže, najbolji metod zagrevanja mleka za bebu jeste da punu flašicu držite u posudi sa vrućom vodom. Ako ipak odlučite da koristite mikrotalasnu pećnicu, onda nakon zagrevanja prvo dobro promućkajte flašicu s mlekom, sačekajte da se prohladi i probajte mleko pre nego što ga date bebi.

5. ZADIMLJENE PROSTORIJE

Prema nekim statistikama, više od 50% mališana u našoj zemlji živi u domaćinstvu u kojem bar jedna osoba puši (situacija nije ništa bolja ni u drugim zemljama). Pasivno pušenje takođe je vrlo opasno po zdravlje vaše bebe. Čak i ako izlazite na terasu da biste zapalili cigaretu, ili to činite samo izvan stana, nećete zaštititi bebu, jer se 4.000 toksičnih materija, koje se nalaze u nikotinu, zadržavaju u odeći i na telu pušača. To znači da ćete ih uneti u stan i ostaviti na nameštaju (u tkaninama), igračkama, na odeći drugih ljudi. Ovi toksini predstavljaju rizik da dete oboli od astme, respiratornih oboljenja, kao i iznenadne smrti u kolevci. Dakle, jedini način da zaštitite dete od potencijalnih rizika duvanskog dima jeste da potpuno ostavite pušenje. Osim svih pomenutih rizika, za vas i vašu bebu, navika pušenja prenosi negativnu poruku mališanu – o nebrizi za zdravlje.

6. SKRIVENE BAKTERIJE

U prvim nedeljama života vaše bebe neophodno je da sterilišite sve što će ona dotaći svojim ustašcima. Ipak, većina majki ne zna da sterilisano i čisto ne znače isto. U procesu sterilizacije uništavaju se samo površinski mikroorganizmi. Zato je neophodno da se flašice, cucle, pumpice i štitnici za bradavice operu toplom vodom i deterdžentom pre sterilizacije (i najmanji talog mleka predstavlja idealnu podlogu za razvoj bakterija). Proliv i povraćanje mogu da budu vrlo ozbiljni problemi malih beba, zbog čega flašice i oprema moraju da budu savršeno čisti.

7. “VODENE” BRIGE

Novorođenčad i male bebe u vodi ne mogu bez oslonca da se održe u određenom položaju. Čak i u specijalno dizajniranim kadicama sa naslonom, ili držačima koji se stavljaju u kadu, bebe mogu da skliznu u vodu ili ispadnu iz kade. A poznato je da voda dubine od samo 2,5 cm predstavlja opasnost od davljenja. Zato je najbolje da sve ono što vam je potrebno donesete u kupatilo, pre nego što počnete da kupate bebu. Ako nešto ipak zaboravite, zamolite nekog od ukućana da vam to donese, ili uzmite bebu u naručje i sami krenite po to. Takođe, stručnjaci savetuju majke da provere koliko je topla voda pre kupanja bebe, kao i da je dobro promešaju, zbog nivelisanja temperature. Na kraju, držite posude sa toplim napicima što dalje od bebe, jer su opekotine od vrelih tečnosti jedna od najčećih nezgoda. T1: Očuvajte zdravlje svog deteta (bez naročitog truda) Iskažite ljubav Ispoljavanje ljubavi i pažnje prema bebi je jedna od najlakših, ali i najlepših, “obaveza” svakog roditelja. U prvih nekoliko godina života deteta dodir je od esencijalnog značaja za razvoj njegovog mozga i nervnog sistema. Osim toga, to će mu pomoći da se formira u emocionalno stabilnu ličnost. Dakle, maženja i poljubaca nikada dosta! Dojite bebu Koristi od dojenja su višestruke: smanjuje rizik od određenog broja infekcija i hroničnih bolesti (na primer, ekcema), povećava IQ, smanjuje rizik od gojaznosti u kasnijem životu… Čak i ako dojite bebu u kratkom periodu, i to će biti korisno. Igrajte se i zabavljajte Interakcija i igra sa bebom učiniće je srećnom i zadovoljnom. Pored toga, zajednički smeh i zabava naučiće je da ceni druge ljude i osnovne vrednosti u životu. Studije pokazuju da deca, kojoj je ukazivano mnogo roditeljske pažnje, kroz zajedničke aktivnosti, izrastaju u sigurne, srećne osobe koje vode računa o svom zdravlju.

12 posebnih trenutaka u životu trudnice

Kada ostanete u drugom stanju mnoge stvari u kojima ste uživale ostavićete iza sebe - kofein, visoke potpetice, koktele, brzu hranu...

Iako može da vam se čini da nećete izdržati bez mnogo čega, verujte da nećete ni primetiti da vam nešto nedostaje zbog liste novih stvari koje vas očekuju, i to po prvi put! Ima li išta lepše?

Evo kojih 12 "prvih puta" ćete doživeti tokom trudnoće:

Prvi put kada budete videli da je test za trudnoću pozitivan
Mnogo pre nego što budete danima išli na sonogram, ne bi li utvrdili da li nosite dečaka ili devojčicu, nagledaćete se testova za utvrđivanje trudnoće sve dok se ne pojave dve crtice. Stvari koje su potpuno prihvatljive nakon što vidite da je test pozitivan su - da vrisnete toliko da vas ceo komšiluk čuje, počnete da igrate po celoj sobi i zaplačete, a onda sve opet ponovite, jer vi ste T R U D N I!

Prvi put kada budete rekli: "Biću mama!"
Nema ničeg lepšeg nego izjaviti partneru da će postati tata ili mami da će postati baka. A kada budete saopštavali porodici i prijateljima da ćete vi biti mama, osetićete sreću kakvu do tad niste imali priliku da osetite.

Prvi put kada budete shvatili da su jutarnje mučnine u stvari "celodnevne"
Odjednom nećete moći više da izdržite doručak, ručak, večeru, pa čak ni šejk koji vam je do sad bio užina. Pre nego što nazovete sve svoje prijatelje i počnete da se žalite da vas nisu upozorili na to šta vas čeka, zapamtite da su mučnine karakteristika prvog trimestra koji će ubrzo proći, a onda - živeli kiseli krastavci!

Prvi put kada ne budete mogli da uđete u svoje omiljene farmerice
Pokušavate da se uvučete u svoje omiljene pantalone, ali ne ide - rajfsferšlus dođe do pola i ni da makne. Ali vi ne odustajete dok se ne umorite od pokušavanja. Kada se budete umorili razmislite o tome da je možda vreme da prvi put probate odeću za trudnice, koja uopšte nije toliko loša koliko vam se do sada činilo. U svakom slučaju shvatićete to kada je budete probali, jer biće vam važno jedino da vam je udobno.

Prvi put kada na svom Fejsbuku budete objavili trudničku fotografiju
Objavljivanje prve “Ja sam u drugom stanju” slike je zaista uzbudljivo iskustvo. Odjednom ćete se osećati kao glavna zvezda društvenih mreža, a još malo pažnje nije na odmet, zar ne? Ko ne uživa u velikom broju komentara i lajkova?

Prvi put kada budete nešto kupili za bebu
Bez obzira da li su u pitanju slatke čarapice ili plišana igračka, prvi put kada kod kuće donesete nešto što ste kupili za bebu, vaše srce će biti puno. To će vam samo pojačati onaj uzbudljivi osećaj da će vam se uskoro pridružiti jedan mali cimer. Sve te male stavri su toliko slatke da ćete poželeti da kupite još i još i još!

Prvi put kada budete čuli srce svoje bebe
Prvi put kada kod doktora budete čuli otkucaje malenog srca, preplaviće vas erupcija emocija. Tako je mama - jedna mala osoba čeka da te upozna i do tada njeno srce kuca u tebi.

Prvi put kada ne budete mogli da vidite svoja stopala
Ovo može da bude nezgodno, jer ne samo da nećete moći da vidite da možda niste obuli dve različite čarape na brzinu, već ćete se i teže savijati, ali zapamtite - što je veći vaš stomak, to je sigurnije da je sa bebom sve u redu i da se razvija pravilno.

Prvi put kada otkrijete pol svoje bebe
Plavo ili roze? Mnogi roditelji sa nestrpljenjem iščekuju trenutak kada će saznati kog pola će njihov mališan biti, a onda - zabava tek počinje.

Prvi put kada osetite bebu u stomaku
To će se dogoditi kada se najmanje budete nadali - dok budete prostirali veš, hodali ulicom ili u sred poslovnog sastanka. Kako god, vaša beba će vas oko 20. nedelje podsetiti da je tu. Zastanite i prepustite se tom magičnom trenutku.

Prvi put kada budete osetili kontrakcije
Verovatno su vas upozorili da ćete na kraju trećeg trimestra dobiti predporođajne bolove. I odjednom - Bam! Menstrualni bolovi nisu ništa u odnosu na ovo. Joj! Duboko udahnite i pokušajte da se opustite. Verovatno ćete još nekoliko puta osetiti ovakve kontrakcije pre nego što porođaj zaista počne.

Prvi put kada shvatite da ste u POROĐAJNOJ SALIIII!
U redu, imali ste nekoliko lažnih uzbuna (pogledajte gore), ali prestali ste da merite razmak između kontrakcija i odjednom shvatate da je vreme! Verovatno ćete biti uzbuđeni, uplašeni, prestravljeni, ali spremni ili ne gotovo je, a sledeći korak je - Prvi put upoznajete svoju kiflicu!

5 najčešćih problema u devetom mesecu

Na samom kraju trudnoće vaša beba ubrzano raste, a sa njom i vaš stomak. Zbog toga će se mnogo toga promeniti u vašem životu, pa će izvođenje naizgled banalnih radnji uskoro da predstavlja pravi izazov za vas. Nećete moći sami da se obujete, da ustanete iz fotelje, pa čak ni da namestite krevet. Iako zvuči deprimirajuće, ipak je sve to normalno. A uz prave savete ćete uspeti da "izgurate" i taj poslednji mesec, do susreta sa najvažnijim bićem u vašem životu. Zato usporite tempo rada, često pravite pauze, budite što više na svežem vazduhu, i unosite dovoljno tečnosti. I, naravno, poslušajte naše savete.

1. Raspremanje kreveta

Prvi problem koji će se javiti ulaskom u deveti mesec je da ne možete da namestite krevet kao do tada. Ako se nagnete da zategnete čaršav, postoji mogućnost da vas težina stomaka povuče napred i da padnete. Zato je bolje da kleknete pored kreveta i iz tog položaja namestite posteljinu, ako to niko drugi umesto vas ne može da uradi.

2. Spavanje

Ustajanje ujutru sa bolovima u leđima je uglavnom posledica celonoćnog traženja udobnog položaja za spavanje. Beba je sve veća, a prostor u stomaku sve manji, pa se oseća svaki njen pokret. Uz pomoć velikih i malih jastuka, koje ćete postaviti iza leđa, ispod stomaka, i između kolena - rasteretićete mišiće i uspeti da odspavate nekoliko sati, dok vas ne probudi pritisak na bešiku (pretpostavljate da je to problem pod rednim brojem tri).

3. Učestalo mokrenje

Sledeći problem koji se javlja u devetom mesecu, kada se beba malo spusti, i vi najzad možete lakše da dišete je češći odlazak u toalet. Beba sada pritiska vašu bešiku i vi imate utisak da vam se stalno piški. Ne treba nikako da smanjujete unos tečnosti, posebno vode, jer to nije zbog količine unete tečnosti, već zbog mehaničkog pritiska na bešiku. Jaki mišići karličnog dna će vam obezbediti mirniji san, pa ako niste radili Kegelove vežbe (vežbe za jačanje mišića koji drže unutrašnje organe karlice) - dobro je da sada počnete.

4. Oticanje      

Spuštanje bebe i njen pritisak na velike krvne sudove ima za posledicu smanjenu cirkulaciju u nogama, pa je pojava otoka u devetom mesecu česta. Kako beba sada ne zauzima središnji položaj, već je uglavnom na jednoj strani, često se dešava da je otok na jednoj nozi veći. To posebno smeta kada treba da obujete cipele - pa je jedna taman, a druga vas steže, ili čak ne možete ni da je obujete. Ovo ne može da se potpuno izbegne, ali što češće podizanje nogu dok se odmarate može da smanji otoke. Vežbe za stopala i prste - savijanje i opružanje u svim pravcima, kruženje stopalima, grčenje i opružanje prstiju - utiču na poboljšanje cirkulacije, pa ih treba redovno raditi.

5. Ustajanje      

Ustajanje iz fotelje ili sa stolice takođe postaje sve teže. To se dešava zato što morate da promenite položaj kičme, da je pomerite u nazad da biste održali ravnotežu, koju narušava veličina stomaka. Izbegavajte niske fotelje iz kojih je teško ustati, sedite radije na stolicama sa ravnim naslonom. Kad god je moguće, pre ustajanja stavite jednu nogu ispod stolice, a drugu ispred, kao da ste napravili korak, i uz oslonac rukama o naslone polako ustanite.