Dok ne savladaju nesigurnost roditelji često osećaju strah i imaju nedoumice kako da nose bebu, u kom položaju treba da spava, kada sme da počne da sedi i kako da se ponašaju kada počne da pravi prve korake.
Pročitajte odgovore na najčešća pitanja, opustite se i verujte svom instinktu
Bojim se da uzmem svoju novorođenu bebu. Kako to da uradim, a da je ne povredim?
Novorođenče najčešće držimo u naručju - u ležećem položaju na leđima, uz pridržavanje glave rukom, ili mu se glava oslanja na našu podlakticu. Uspravljamo ga samo da bi podrignulo. Prilikom uzimanja ili spuštanja u krevet bebe mlađe od šest nedelja, uvek joj jednom rukom pridržavamo glavu. U kasnijem uzrastu je najpre okrenemo na bok, pa onda podignemo ili spustimo, bez pridržavanja glave.
Kako pravilno da držim dvomesečnu bebu?
Kada beba bude u stanju da samostalno drži glavu - može da se nosi u naručju, bez pridržavanja glave, oslonjena na naše telo prednjom stranom ili leđima. Ovaj poslednji položaj je omiljen, jer beba može bolje da posmatra svet oko sebe. Nešto stariju bebu možemo da držimo tako da sedi na jednoj našoj ruci, ili preko kuka.
U kom položaju beba treba da spava?
Položaj na leđima prija bebi. Ali, sasvim mala beba, ukoliko nije podrignula nakon obroka - može, ako bljucne u tom položaju - da se zagrcne, što zna da bude opasno.
Našu petomesečnu bebu jako raduje kada je "cupkamo" na nogama. Da nije rano za to?
Jeste! Odojče već u uzrastu od pet meseci može da se refleksno, ali na kratko odgurne ispruženim nogama o čvrstu podlogu. Čim refleks popusti - kolena mu klecaju, da bi se ubrzo ponovo odgurnulo. Deluje kao da takva aktivnost raduje bebu, pa odrasli vole da je cupkaju u tom položaju. Međutim, ortopedi upozoravaju da to ne treba činiti, jer je koštano-zglobni sistem u tom uzrastu isuviše slab da izdrži detetovu težinu, zbog čega mogu da nastanu izvesna oštećenja. Najbolje je da se dete uspravi na noge samo - kada za to dođe vreme.
Zato je beba mlađa od dva meseca najbezbednija u položaju na boku, poduprta iza leđa pokrivačem da se ne bi prevrnula. U toku dana više puta menjajte stranu na kojoj beba leži, i ne okrećite je licem ka zidu, jer će u tom slučaju da se zabacuje unazad, pokušavajući da ostvari komunikaciju sa okolinom. U principu, nikakvo zabacivanje glave unazad nije dobro. Jer, ako se često ponavlja, remeti normalan proces uspravljanja i dovodi do krivljenja vrata. Iz istog razloga, i zvečke koje vise iznad bebinog kreveta - ne treba da budu okačene iznad njene glave, već iznad stomaka! Stručnjaci ne preporučuju da se beba mlađa od dva meseca ostavlja u položaju potrbuške bez nadzora, jer je sindrom iznenadne smrti znatno češći kod mlađe odojčadi u tom položaju. Naravno, kada je beba budna, poželjno je da se postavlja i potrbuške, kako bi vežbala uspravljanje na ruke, ali do dva meseca - samo pod nadzorom odrasle osobe. U svakom slučaju, nije poželjno da beba leži isključivo u jednom položaju, jer su u prva tri meseca kosti još uvek mekane. Zbog toga može da dođe do deformacije dela tela na koji se beba isključivo oslanja.
U kom položaju da šetam bebu?
Beba uzrasta do dva meseca se nosi u naručju ili vozi u kolicima u ležećem položaju. Odojče starije od dva meseca može da se nosi u specijalnoj marami, jer u njoj zauzima manje-više ležeći položaj. Sa puna četiri meseca može u polusedeći položaj - do 45 stepeni, u nosiljci ili kolicima. Beba koja može da sedi samostalno, sme da se vozi u kolicima u sedećem položaju, ali čim zaspi - treba je vratiti u horizontalan položaj. Što se tiče kengur nosiljke, u njoj nije dobro nositi bebu pre uzrasta od pet-šest meseci, naročito ako spava. U nosiljci na leđima ne treba nositi bebu koja ne može da sedi samostalno, a nije pogodna ni ako dete spava.
Kada bebu smemo da stavljamo da sedi?
Iako se zdravo odojče već sa pet meseci uspravlja iz polusedećeg u sedeći položaj, držeći se za ručku kolica, njegov koštano-zglobni sistem još nije spreman za sedenje. Ali, već od tog uzrasta, ono u položaju na leđima podiže noge i najpre se hvata za butine, a krajem šestog meseca stavlja svoja stopala u usta. To je izvanredna vežba za sedenje. Zapravo, beba sedi u položaju na leđima, i pri tome vežba mišiće potrebne za samostalno sedenje, a još ne opterećuje kičmu. Najbolje je da sedne kada to sama bude mogla, bez ikakvih pomagala. Za to je potrebno da najpre nauči da kleči, a to će se desiti tek u osmom-devetom mesecu. Dotle možete da je na kratko stavljate da sedi u kolicima, auto sedištu, kao i u vašem naručju. Stolica za hranjenje je dozvoljena tek za dete koje samostalno sedi (od osmog meseca).
Od kog uzrasta bebu smem da stavljam u dubak?
Pomagala uglavnom služe odraslima, dok za bebu nisu od koristi, a neka su i štetna. Dubak-šetalica se uopšte ne preporučuje, jer ometa prirodne faze uspravljanja, kroz koje svako dete treba da prođe kako bi formiralo pravilnu šemu hoda. Osim toga, nisu retki ni deformiteti stopala, jer dete u dupku hoda oslanjajući se na vrhove prstiju, što je krajnje nepravilno. Deca koja su koristila dubak-šetalicu su trapava, jer nisu imala priliku da uvežbaju ravnotežu pri samostalnom hodu, kao ni padanje. Ona češće padaju i češće se povređuju pri padu, da ne pominjem opasnosti u koje mogu da zapadnu koristeći dubak, jer sa njime dospevaju tamo gde inače ne bi mogla.
Da li bebu da stavljamo u skočka?
Skočko (sprava koja visi u dovratku ili sopstvenom ramu, u koju se dete stavlja kao u dubak) takođe nije bezbedan. Pojedini ortopedi upozoravaju na mogućnost određenih vrsta povreda u kostima i zglobovima. Prvobitno bebino oduševljenje slobodom kretanja ekstremiteta može da preraste u frustraciju kada shvati da mora da ostane u dovratku ili ramu. U svakom slučaju, ni na trenutak ne sme da se ostavlja u skočku (kao ni u dupku) bez nadzora. Ogradica je mnogo bezbednija, a takođe pruža detetu mogućnost samostalnog uspravljanja na noge - držeći se za nju, što je prirodan način ovladavanja ravnotežom. Preporučuje se za odojče koje sedi samostalno, kao i starije. Bezbednije su mrežaste od drvenih ogradica, jer nema mogućnosti povrede pri padu.
Da li je dobro da dete pridržavamo kaiševima dok uči da hoda, kako ne bi padalo?
Korišćenje pojasa sa kaiševima u vreme prohodavanja nije prirodno, jer ne dozvoljava detetu da oseti gubitak ravnoteže, a time i da ga prevlada. Pad je sastavni deo prohodavanja, a vaša je dužnost da dete pri tome zaštitite od povređivanja. Ono će prve korake da napravi držeći se za okolne predmete, a pustiće se samo kada oseti sigurnost. Mi treba samo da budemo tu, da ga stimulišemo u tome, i kada izgubi ravnotežu da ga dočekamo u zagrljaj.
Nema komentara:
Objavi komentar